Bela mati avtor kočijaž

Bela mati

v prozorno plenico me zavij
bela mati
zebe me in tvoja pomoč me bo rešila
že nekoč se je iz tkanine sprala
zadnja niansa neme barve
ki je potrjevala tvoje objeme
nisem te čutila
ko me je tvoja sapa
prestavljala iz modrine v sivino

nisem te videla
nisem te poznala
pa tako sem te potrebovala
že neštete generacije me lomiš

ko me sedaj razčesavaš
in na ledeni krtači
ostaja mnogo preveč mojih las
vem da si moja rejnica
vem da si moja sodnica
vem da si moja sestra

plenico bom tonirala sama
ni treba
da je belina njen odsev

v prozorno plenico me zavij
bela mati

in kamor greš
me vzemi s seboj

============================


Bijela mati

u prozirnu pelenu umotaj me
bijela mati
hladno mi je i tvoja pomoć meni je spas
već davno se je iz tkanine sprala
zadnja nijansa nijeme boje
koja je pečatila tvoje zagrljaje
nisam te osjećala
kad me tvoj dah
premještao iz modrine u sivoću

nisam te vidjela
nisam te poznala
a tako sam te trebala
već bezbroj generacija me slamaš

sad kad me raščešljavaš
i na ledenoj četki
ostaje previše mojih vlasi
znam da si mi udomiteljica
znam da si mi sutkinja
znam da si mi sestra

pelenu ću tonirati sama
i nije potrebno
da njen odraz bude bjelina

u prozirnu pelenu umotaj me
bijela mati

i kud god pođeš
sa sobom me ponesi

U, fino, Jur!

To je pa lep prevod.
Nimam pripomb.

LP, Lidija

JUR, ena pripombica na prevod ZLOMLJENI OBJEMI

namesto
medtem, ko izpred votline
pred katero smo se, glej, ...

takole:

medtem, ko pred votlino
pred katero smo se, glej, ...


Lidija

Želel sem se izogniti ponavljanju
besede PRED. ....pred votlino pred katero...

V slovarju knjižnega jezika sem preveril in ugotovil
da beseda izpred ustreza potrebnemu pomenu.

Vem, da se sedaj bolj poredko uporablja in lahko komu zveni
kot hrvatizem, vendar mislim, da sama beseda ni sporna.

Bom še počakal, če bo še kakšna pripomba, pa se bom potem
odločil za končno rešitev.

Hvala za mnenje



lp

JUR

medtem, ko izpred votline
pred katero smo se, glej,
zopet ustavili, mečemo
zlomljene objeme
na lomačo lačne žerjavice
in pripravljamo lice
(tisto na drugi strani svetle nosnice)
na kurje oči, ki nas
bodo znova bodle
iz podplata noči.

Ja, Jur, imaš prav, površna sem bila: "pred votlino, pred katero" smo bi bilo zelo nerodno ponavljanje, ampak "izpred votline, pred katero" smo je tudi ponavljanje, pa še beseda izpred je res že arhaično neuporabna (v tej besedni zvezi), kot si že sam omenil.
Najbolje bi se bilo izogniti ponavljanju tako, da preprosto en "pred" ukinemo:



medtem ko pred votlino,
kjer smo se, glej, zopet ustavili,
mečemo zlomljene objeme
na lomačo lačne žerjavice
in pripravljamo lice
(tisto na drugi strani svetle nosnice)
na kurje oči, ki nas
bodo znova bodle
iz podplata noči.

Lidija

Hvala Jur, ker se mučiš, ne vem kako se ti ljubi :)! Tudi tebi, Lidija! Prevod mi je všeč, le eno malenkost je treba popravit:

tlačimo v še globljo mrakobo
neizkoriščene vstopnice
za ples napovedan kresničkam
na okroglem odru
izza trepalnic.
Ta ples ni za kresničke, temveč za naju :) ... kresničke so tiste iskrice v očeh, ki plešejo od hmmmm sreče ;).

... tlačimo v še globljo mrakobo
neizkoriščene vstopnice
za napovedani ples kresničk?
na okroglem odru
izza trepalnic.

Še enkrat neskončno hvala, čaj pa dobiš ob prvem srečanju ;)!

Lp, breza

IZLOMLJENI ZAGRLJAJI avtor breza

No, če upoštevam pripombe, potem bi besedilo prevoda bilo naslednje:


ZLOMLJENI OBJEMI


Od nekdaj je bilo tako –

najprej se razcveti
mravljišča pa se
zatem razkropijo
vzdolž hrbtenice
mi pa polnimo
kolenske čašice
s pelodom pričakovanj.
Odpiramo usta
in iz kletke grla
razposajeno spuščamo
cele jate grlic,
tja do prvega
izginotja sonca
za ušpičenim vrhom
skalnatega hriba.

V pore nam potem
zareže mraz,
zato raztegujemo
puloverje čez trtico,
da zaščitimo
žolčne mešičke
in z mrzlimi prsti

(na katerih ni dozorela še nobena jagodica)

tlačimo v še globljo mrakobo
neizkoriščene vstopnice
za napovedani ples kresničk
na okroglem odru
izza trepalnic.

Od nekdaj je bilo tako.

Prav zares bi bil čas
da nekdo dokonča
zgodbo,
tisto o netopirju,
ki je sanjal,
da ne spi več
z narobe obrnjeno glavo,

medtem, ko pred votlino,
kjer smo se, glej,
zopet ustavili,
mečemo zlomljene objeme
na lomačo lačne žerjavice
in pripravljamo lice
(tisto na drugi strani svetle nosnice)
na kurje oči, ki nas
bodo znova bodle
iz podplata noči.

Krasno, hvala!

Bodi dobro,
breza

Otrok v prahu /avtor: Perorez/

Nihče ni vedel, kaj se je zgodilo z otrokom, niti fotograf Kevin Carter, ki je zapustil prizorišče takoj, ko je posnel fotografijo. Tri mesece kasneje je zaradi depresije naredil samomor * Oče malavijske deklice Mercy, ki jo želi posvojiti Madonna, posvojitvi nasprotuje. Pevko je prosil, naj mu hčerke ne vzame, saj želi sam skrbeti za njo.


Feministke in tudi nekatere druge
normalne ženske,
so zmotno prepričane, da lahko same dobijo
otroka. Brez moškega,
celo brez moža.
Pa ne gre.
Otroka nabrizga moški na mehko ostenje nožnice,
kot bi s purpenom mašil razpoke v zidu,
da ni prepiha.
Nekateri sežejo tako daleč, da ga razmažejo
v notranjost maternice
primerne temperature in vlažnosti,
drugim odpade kar na plapolajočih
ustnah, zunaj,
da se mora čisto sam, prav vztrajno,
dolgo prebijati po mastnih stenah in
vrteti svoj
repek.

Seveda si lahko omislijo instant otroka,
tam daleč v južnih krajih, kjer jih
zaradi večje trpežnosti
sušijo na soncu, brez vode in hrane,
kožo razpnejo po tankih otroških koščicah,
včasih jih malo okljuvajo krokarji, ali
obgrizejo tisti ogromni tropski martinčki.
Kameleoni jim z izplazenimi jeziki
vlažijo zrkla,
da so videti kolikor toliko, ko
pridejo ponje.

Mnogi pa vseeno razpadejo v prah.
Takšne je treba potem doma
pomešati s pol litra,
gratis deleža
trilitrske plastenke
vode z okusom
po kislih jabolkih,
da dobijo nazaj
svoje zelene oči.




Dijete u prahu

Niko nije znao, što se je dogodilo s djetetom, čak ni fotograf Kevin Carter, koji je napustio kraj prizora odmah poslije fotografiranja. Tri mjeseca kasnije je zbog depresije izvršio samoubojstvo* Otac malavijske djevojčice, Mercy, koju Madonna želi posvojiti, se protivi usvajanju. Zamolio je pjevačicu da mu ne uzima kćerku, jer želi sam o njoj brinuti.



Feministice, kao i neke druge
normalne žene
su pogrešno uvjerene da mogu same dobiti
dijete. Bez muža,
čak i bez muškarca.
Pa ne ide.
Dijete ubrizga muškarac u meko cervikalno ušće međunožja,
kao da bi s propenom punio pukotine u zidu,
da nema propuha.
Neki idu tako daleko, da ga razmažu
u nutrinu maternice
primjerne temperature i vlažnosti,
drugim ispadne napolje već na samim ustalasanim
usnama,
pa se mora, potpuno samo, ustrajno i
dugo probijati kroz masne otvore,
vrteći svojim repićem.

Normalno, mogu si nabaviti instant dijete
tamo u dalekim južnim krajevima, gdje ih
zbog veće otpornosti,
bez vode i hrane suše na suncu,
razgrnu kožu preko krhkih djetinjih kostiju,
ponekad ih malo iskljuju gavranovi, ili
nagrizu oni ogromni tropski gušteri.
Kameleoni im s istegnutim jezikom
vlaže zjenice,
da koliko toliko izgledaju, kad
po njih dođu.

Pa ipak se mnoga raspu u prašinu.
Takve je potrebno kod kuće,
iz tri litarske plastične flaše,
pomiješati sa pola litre
gratis dobivene
vode s okusom
po kiselim jabukama,
da dobiju nazad
svoje zelene oči.

Deklica v rdečem avtor Ana Porenta


Deklica v rdečem


Pred steklenimi vrati si pomerjala visoke pete
in poteze s šminko.
Ogledala si sovražila, ker so bile slike v njih preostre.
Komaj si skrivala bradavice v dvignjenih nedrjih.

Navduševali so te lepi fantje,
zato si gledala mimo njih.
To je vedno vžgalo.
V grlu so se jim nabirali otiščanci.
Ped za pedjo so se ti približevali.
Pustila si jih čakati v nedogled.
Ječali so od tesnobe z mežiki v tvojo smer.

Skrbno si zlagala ličila v šolsko torbo
in si med odmori na veceju spreminjala obraz.
Preden si se vračala, si se razbarvala.

Nekoč se je pri vstopu na avtobus
pred teboj spotaknil kuštrav sanjač.
Ne bi ga opazila, da nisi padla nanj.

Sedla sta na edini prosti mesti.
Motrila si ga s kotičkom nenaličenega pogleda.
Vztrajno je gledal skozi okno.
Od presenečenja, menda, si se zaljubila.
Naslednjič sta si rekla „dober dan“,
da te je zmrazilo in nisi našla nobene druge besede.

Skozi okno, kamor sta bila neprestano obrnjena, so se v vajinih očeh menjavali odsevi bežečih
dreves, poplavljenih polj, glinenih skulptur, lesenega sita, kucljev spluženega snega, obvozov in znakov za delo na cesti, brlečih smrečic in plezajočih božičkov na balkone hiš, za katerimi je ob večerih drhtela domačnost premikajočih teles.

Spomladi sta ob reki igrala badminton in krmila labode.
Poleti te je poljubil za starim kozolcem.
Njegov jezik je obvisel na tvojem nebu
kot zajetna alga na steni akvarija.
Tvoja usta so izgubila robove in se razmazala v obup.
Tvoji boki pa so dreveneli od njegovih rok in
srh te je spreletaval, kadar ti je pihnil v uho.
Na zimo se nisi poročila, čeprav te je mikalo.
Bala si se tistega poljuba.

Jagodni vonj veje z odra,
kadar dahneš v mikrofon.
Vsakič se čudim, da tvoja natančno občrtana usta
ne pustijo nikakršnega odtisa na kozarcu,
ko nazdraviva ob premieri.



=================================


Djevojčica u crvenom


Pred staklenim vratima si isprobavala visoke pete
i poteze šminkom.
Ogledala si mrzila, jer su slike u njima bile preoštre.
U nabreklim njedrima jedva da si skrivala bradavice.

Lijepi dečki su te oduševljavali,
zato si gledala mimo njih.
To je uvijek palilo.
V grlu su im se skupljali žuljevi.
Približavali su ti se pedalj po pedalj.
Puštala si ih čekati u nedogled.
Stenjali su od tjeskobe namigujući prema tebi.

U školsku torbu si brižno slagala šminku
i za vrijeme odmora u klozetu mijenjala lice.
Prije povratka si sve temeljito obrisala.

Jednom se ulazeći u autobus
pred tobom spotaknuo skuštrani sanjar.
Ne bi ga ni opazila, da nisi pala na njega.

Sjeli ste na jedina slobodna mjesta.
Motrila si ga kutkom nenašminkanog pogleda.
Ustrajno je gledao kroz prozor.
Zaljubila si se, valjda, od iznenađenja.
Slijedeći puta ste se pozdravili sa „dobar dan“
a ti si se smrzla i nisi našla nijedne druge riječi.

Kroz prozor, kamo ste neprestano bili okrenuti, u vašim su se očima smjenjivali odrazi bježećeg drveća, poplavljenih polja, glinenih skulptura, drvenoga sita, grbina zgrnutoga snijega, obilazaka in znakova za radove na cesti, slabo osvijetljenih smrečica i djedova božićnjaka što pužu na balkone kuća, iza kojih je uvečer drhtala udomaćenost pokretnih tijela.

U proljeće ste pokraj rijeke igrali badminton i hranili labudove.
U ljeto te je poljubio iza starog sjenika.
Njegov jezik se zalijepio na tvoje nepce
kao povelika alga na stjenku akvarija.
Tvoja su usta izgubila rubove in razmazala se u očaj.
Tvoji bokovi su drvenili pod njegovim rukama
a srsi su te prelijetali, kad ti je dahnuo u uho.
U zimu se nisi udala, iako te je mamilo.
Bojala si se onog poljupca.

Miris jagoda zastruji s pozornice
kad dahneš u mikrofon.
I uvijek se začudim, kako tvoja precizno ocrtana usta
ne ostave nikakav otisak na čaši
kad nazdravimo premijeri.

Jur, hvala ti, super prevod!
Ana

Jur, pred nosom si mi speljal rdečo deklico ;)!

Breza, kmalu se pripelje nova. Samo še ne vem, kdaj bo dozorela, in katera ;-))
Lp, Ana

Breza,

Ana me je opozorila na tvoj prevod pesmi "Otrok v prahu".
Fajn.
Sem prebral
pa najbrž ne boš jezen/a, če je ne presojam.
Pa še tako out sem, kar se trenutno tiče poezije, da mi je še original malo tuj :((


Vesel sem truda
in vesel prevoda,
seveda!

lpP

Hvala, Ana, na posredovanju! Razume se, Perorez, da ne bom huda, saj prevajam iz lastnega zadovoljstva :)), pa še od tega imam korist, ker se tako lažje učim slovenskega jezika ;)!
Dobro je, da si se oglasil, ker pravkar delam izbor svojih prevodov za revijo Paralele in tudi ta tvoja pesem, Otrok v prahu, je na mojem seznamu.
Razume se, da nobenega prevoda ne bom poslala brez avtorjevega dovoljenja, zato prosim, spodaj navedene avtorje, da še enkrat preberejo pesmi, ki sem jih izbrala in izraze svoje (ne)soglasje z objavo, oziroma s poskusom objave, ker na sam uredniški izbor ne bom mogla vplivati.



Crna tišina (Črna tišina: avtor: Kerstin)

Forenzičari će u meni
pronaći potpuni otisak tvoje šake.
U izvještaju će pisati: Indicija na uboj.
Možda će neko od njih,
između listova knjige, udjenuti paučinu
mojih vlasi. Možda će reći:
Šteta.
Ili: Još jedna. Postajem prestar za ovo.

Do one strane je uvijek put.
Žalujući će se
starati i dalje. I voskom će,
dan za danom,
presvlačiti novu smrt.
Nerasvijetljenu. Neprepoznatljivu.

Postat ću neriješeni primjer
u podrumu policijske stanice
i tvoje svijesti.
Šminker ljudskog pleha
će s puderom prekriti udubinu,
u kojoj sam namakala tvoje oči.

Sve priče su se dogodile
prije nego što smo ih zapisali.
Među slojevima crne tišine.
Pa i ova.


Đubrište diplomacije (Gnojišče diplomacije: avtor: B.Kvonki)

Stari kruh u bljuzgavici svježe krvi.
Rastrgana tijela su hridine,
što pužu
i trupla su hridine,
što miruju.

Otvorenih, ukočenih usta
mole za svoju polivinilsku ceradu.

Svega je premalo,
samo je cviljenja dovoljno na tom trgu.

Starica luta među ruševinama
i ne okreće se ni za čim.
Iza nje se podižu visoki dimni stupovi.
Smrt joj visi na obrazu.
Pas sa otrganom šapom
šepa prema napola stvrdnutoj krvi,
njuši, svoje vlastite ugruške njuši.

Vatra se rasula po cesti.

Golubovi su svikli na odjeke
i ližu asfalt.
Zato imaju krvave kljunove.
Blijedi obrazi bulje
kroz betonske pukotine
i slijede golubovima,
dok im se izopačeni obrazi sline
u očekivanju plijena.

Neka trinaestogodišnja djevojčica
sve to lijepo zapisuje u dnevnik.
Već je posjedila.

Kaže, da piše zato da ne bi posve poludjela.

Kaže, da mora paziti kako diše,
da ne bi udahnula previše.
Vjeruje, naime, da diše umjesto cijelog mjesta,
možda čak i umjesto cijelog svijeta.

I shodno tome se smrtno ozbiljno ponaša.

Kad je moliš da kaže sranje,
zamuca.


Premlada /jabuka 1/ (Premlada /jablana 1/: avtor: Kočijaž)

Na jabuci
skoro dorasloj svojim plodovima
visiš
nisi plod
nisi urod
nisi ništa

privjesak
igračka za vjetar
nespretna njihalica
ptičje strašilo

mislio si
da će plakati
a oni se otimaju za tvoje
iznošene hlače
i prošupljeni lonac
za prase sa sitnišem
ječi samo vjetar
a čak ni on ne stenje zbog tebe

jabuka je premlada
i može te nositi
njoj je sasvim svejedno

kad će te skinuti.


Konačno sama (na tanjuriću čisto ispod) Končno sama (na krožničku čisto spodaj): avtor: Brezno

zaletavaš se u ogledalo
danima govoriš blijedom odsjevu
diviš se modroj dubini očiju
uspomene upijaju s obraza ružičaste nijanse
eho raspjevanog glasa te smiruje

ogledalo se izopači od bola
sažali se nad tobom oslabljenom
odraz zamrzne
u betonskom mrtvilu sivog pogleda
stijene se zgrče od strave
dok hrapavi glas
kao molerska mistrija ljušti vlažne oplate
polako kliziš
poput zlonamjerne izmaglice u bajkama
puziš kroz dugi neosvijetljeni hodnik
slabašnom kretnjom otvaraš vrata frižidera
kad se otvore duboko u hladu
zasvjetluca malo žućkasto svjetlo
iscrpljeno od vremena a ipak dovoljno svijetlo da
vidiš prazne prljave police
pogled ti zastane na samom dnu
na tanjuriću govedine

ostala ti je od nedjeljne supe
na tanjuriću čisto ispod
meso je narezano na komadiće
isušeno je i žilavo kao ti

ispružiš koštanu ruku u svjetlost
polako se pojedeš
onako bez soli
s tanjurića čisto ispod.



Usud (Usoda: avtor: Zalka)

Istog trena,
kad su sa njega obrisali majčinu krvavu sluz,
su njegove oči progledale tako bistro, da je i babica
začuđeno kriknula i ispustila ga iz ruku.
Od tada je bio siguran da mu je majka jedini
adut. Preko
njenih obilnih grudi je upoznavao ljepote svijeta
i slovenskoga naroda.
Nije se priključio slovenskoj vojsci, pa ipak se je žestoko borio
s policijom.
Nikakvog smisla nije imao za valcer i ča ča ča, ali zato su mu simpatično poskakivale
gojzerice uz alpske polke.
Svake nedjelje se je ispovijedao dobroj Dušici i zahvalno
praznio svoju mošnju.
Nažalost, za nju je bilo prekasno, kad je saznala
da on ne zna kuhati,
ali je zato odličan pri pečenju cd-ja.


Djevojčica u crnom (Deklica v črnem: Ana Porenta)

djetinjstvo si preživjela
sa grabljama i vilama u rukama
s kolima punim miraza ste se odvezli u njegovo selo
bilo je tako daleko da više nisi vidjela rodne krajolike
tamo si sve brže okopavala i pravila hrpice
uzgajala vinovu lozu, djecu i svinje
između je bila rijeka i šumovita brda

hlapila si na zemlji u postelji i dok si rađala

još nedorasloj dječici si u ruke gurala motike
sve dok kćerka nije rasjekla glavu
pa si shvatila, da neki moraju svojim putem
niti opazila nisi kad su ga jedno za drugim izabrali

stoka muzenje služenje svekrvi muževe britke naredbe
svinjsko roktanje mukanje pri teljenju iskljuvana jaja prokisli ričet,
proklijali krumpir stršeće kukuruzno polje poslije tuče
i tek miris breze bi te tu i tamo zanjihao iz otvrdlosti.

stari je oglušio vikao je na krave i na tebe
stavljala si mu žlicu uz tanjur
i rastresala ulegnute jastuke
odjednom ga je pogodila kap i pao je kraj stola
još jače si prionula uz motiku, jer si bila sama i sve sporija

kad je prošla tiha crna godina, počela si pjevati
lijepa Anka kolo vodi
da bi nadvladala strah dok si s drvenim vedrom po mraku
vukla korake preko dvorišta do štale i nazad
pjevala si kruške jabuke šljive
dok si s kantom na kolicima vozila mlijeko na kraj sela
gdje su ga izlijevali u cisternu
tri ptičice su obletjele polje
i samo još sebe zabadaš među brazde
pjevaš, doš'o je doš'o zeleni jure
dok na krivini gledaš komšijinu djecu
što se vraćaju iz škole
hej, goro zelena
otpjevaš, a kad ti se obratim
ne znaš više govoriti


moram se preseliti na drugo stran ...

... nadaljujem :)



Bedra (Stegna: avtor: Lučka Zorko)

Sa šestarom si tetoviram
svaku pogrešnu odluku
na unutrašnju stranu bedara.
Ljubavnici me ne napuštaju,
jer im moja bedra pričaju priče
i nikad me se ne zasite.
I ja sam voljela stablo,
ispisano na isti način,
koliko imena je bilo na njemu
i koliko srdašca!
Moja bedra su dnevni časopis,
moja bedra su stabla
koja, iz velike ljubavi,
markiraju moji ljubavnici.
Moja bedra su
pasiji povodci za neuhvatljive
duše vukova.





Siroče (Sirota: avtor: Sigi)

Uvečer
zaključavaš svoje vjeđe
s nebrojenim ključevima
koje sirove progutaš
svaki dan
samo da ne bi ispustila
neman iz svog grla
ponekad je čujemo
kako tuli na mjesec
dok promrzli otresamo
snježni prah jeze
koji i učini sirotište
tako čudesno bijelim.

znaš
budućnost ne postoji
prošlost je ionako zapisana
u drugom jeziku
koji sam sebe oguli u ništa

kažu
da nisi siroče
i da imaš mjesec i zvijezde
što te prate po hodnicima
tvoga majušnog života
i da imaš sunce
što oblizuje slane, tanašne puteljke
da ti snovi
više ne slijede

želiš
ih razumjeti
ali su riječi
kao iz pijeska
osipaju se kroz prste
i opet si gladna





Dijete u prahu (Otrok v prahu: avtor: Perorez)

Niko nije znao, što se je dogodilo s djetetom, čak ni fotograf Kevin Carter, koji je napustio kraj prizora odmah poslije fotografiranja. Tri mjeseca kasnije je zbog depresije izvršio samoubojstvo* Otac malavijske djevojčice, Mercy, koju Madonna želi posvojiti, se protivi adopciji. Zamolio je pjevačicu da mu ne uzima kćerku, jer želi sam o njoj brinuti.


Feministice, kao i neke druge
normalne žene
su pogrešno uvjerene da mogu same dobiti
dijete. Bez muža,
čak i bez muškarca.
Pa ne ide.
Dijete ubrizga muškarac u meko ušće međunožja,
kao da bi s propenom punio pukotine u zidu,
da nema propuha.
Neki idu tako daleko, da ga razmažu
u nutrinu maternice
primjerne temperature i vlažnosti,
drugim ispadne napolje već na samim uzbibanim
usnama,
pa se mora, potpuno samo, ustrajno i
dugo probijati kroz masne otvore,
vrteći svojim repićem.

Normalno, mogu si nabaviti instant dijete
tamo, u dalekim južnim krajevima, gdje ih
zbog veće otpornosti,
bez vode i hrane, suše na suncu,
razgrnu im kožu preko krhkih kostiju,
pokatkad ih malo iskljuju gavranovi, ili
nagrizu oni ogromni tropski gušteri.
Kameleoni im s istegnutim jezikom
navlaže zjenice,
da koliko toliko na nešto liče, kad
po njih dođu.

Pa ipak se mnoga raspu u prašinu.
Takve je potrebno kod kuće,
iz tri litarske plastične flaše,
pomiješati sa pola litre
gratis dobivene
vode, s okusom
po kiselim jabukama,
da dobiju nazad
svoje zelene oči.






Sasulo ti se je (Vsulo se ti je: avtor: Moki)

Sjedili smo iza kuće na klupi. Sjećam se.
Išlo ti je kao podmazano. Letjelo, kao što leti orao,
što reže zrak s jednim zamahom raširenih krila; jurile su
skije po ledenoj strmini, tekle su brzice najsilovitijih
voda na svijetu, bljeskali harpuni u kristalnoj vodi, šumjeli
slapovi rijeka. Za ono vrijeme su tvoja ubrzanja bila
nedostižna, kao što je nedostižan atletičar u elementu bacanja
kladiva ili klipovi u pokrenutom motoru na utrci formule 1.
Ja, išlo ti je kao podmazano, letjelo, letjelo.
Sjedim iza kuće na klupi. Sjećam se.
Usula se najstrašnija
lavina sa Alpi, tuča s neba, pad motorista na klizavoj
cesti, na moru su zagrmjeli valovi i jarboli, podigao se mulj
u neprozirnoj vodi, pala je tama na Sečoveljski kanal i
solane.
Sasulo ti se je.
Tako sam ostala bez tebe.

Lep pozdrav vsem skupaj!
Breza

Breza od mene imaš vso podporo (in, dovoljenje, seveda), da objaviš tudi prevod moje pesmi. Počaščena sem!

LP, Lidija

Tudi jaz sem, breza - in od mene tudi ja ;-)
Lep večer,
Ana

Ja, seveda, naj gre na sonce. Ta hipec mi je padlo na tikvo tole :

Vsakdo piše zase, ampak to ne bi bilo res, če ne bi brali tudi drugi.

Sem enakih očutkov kot Lidija in Ana.

lp, bnk

Breza, seveda, se priklopim na vlakec. Imaš vso mojo podporo.

Lp,
Zalka

E, hvala, veseli me! Upam, da se bodo tudi ostali kmalu oglasili, ker bi pesmi mogla poslati čim prej. Prosim urednice, da malo podrezajo tiste, ki prav pogosto ne prihajajo na to stran.

Lp, breza