Forum
- Datum objave:
09. 09. 2009 ob 10:28 - Spremljaj
- Število komentarjev: 1157
- Piše: Zalka Grabnar
_LI.jpg "Zalka Grabnar")
- Ostale teme tega avtorja
- Prebrano 63765 krat
PREVEDI PESEM
Prevajalski entuziasti na plan :-)))
Lp,
Zalka
Stari, /avtor: B. Novak/
šele pred kratkim
sem se zavedel
tvojega izjemnega
smisla za dramatiko
ta-
da si se obesil v garaži
in na priprta vrata
pribil napis: SAMO ZA ODRASLE-
je bila res dobra
Stari,
tek nedavno
sam postao svjestan
tvog izuzetnog
smisla za dramatičnost
to –
da si se objesio u garaži
i na pritvorena vrata
zakucao natpis: SAMO ZA ODRASLE –
ti je bilo pravo dobro
Vsak dan me obišče deklica.
V rumeni majčki z zadaj skritimi
rokami, ki se prislanjajo na borovec,
morda na cedro - ne morem razločiti.
In v rumenem krilcu. Smeji se
z rahlo dvigneno brado.
Več kot eno leto me obiskuje.
(Zdaj sem jo dobila prek Andreja B., ki jo je poslal Borisu P., ta pa najmanj stotim,
Marija T. in Nadja Z. sta jo poslali Marjetki, pa še dvajsetim - nista skoparili tudi z razpošiljanjem lokalnim radijskim postajam. Marjetko poznam, danes je od tam prišla k meni.)
Vsakič so verige daljše.
Prvič je skočila tudi v mojo mrežo
in zdrsnila po njej.
Čakaj, glej,
od Marjetke sem jo dobila že tretjič!
Daleč se moram spustiti,
da pridem do slike.
Postali sva si domači.
Ko pride znova, prejšnjo zbrišem.
Čeprav je povsod enaka.
Pomislim, kako je s tabo,
deklica v rumenem?
Kako si vsa enaka od prvega obiska,
vmes si morala zrasti, če le še si.
Si izgubljena? Si najdena?
Si odvržena? Pregnana?
Si postala morska deklica
in jezdiš pene?
Si razbojnica in prežiš na
tujce, da bi jim prerezala vrat?
Menda so te izmaknili izpred
tistega drevesa.
So te postrigli, posilili, zadavili,
preoblekli, razkosali, prodali?
Ne, nočem. Zatiskam si oči.
Zame si živa. Pogumna,
zame si vse leto enaka.
Vsak dan me obiščeš, deklica.
Oblekla sem se v rumeno.
Posedam pod borovci.
Djevojčica u žutom
Svaki dan me posjeti djevojčica
u žutoj majici i žutoj suknjici,
sa rukama skrivenim iza leđa,
što se naslanjaju na bor,
ili možda na cedar – ne mogu razlučiti.
Smije se, s blago podignutom bradom.
Posjećuje me više od jedne godine.
(Sad sam je dobila od Andreja B., koji ju je poslao Borisu P., a on još najmanje stotinjku drugih; Marija T. i Nadja Z. su je poslale Marjetki i još onoj dvadesetorici - nisu škrtarile niti s pošiljanjem u lokalne radijske stanice. Marjetku poznajem, upravo danas mi je od nje stigla.
Lanac je svaki put sve duži.
Sad je prvi put skočila i u moju mrežu
i skliznula po njoj.
Čekaj, vidi,
od Marjetke sam je dobila već treći put!
Dugo se moram spuštati
da dođem do slike.
Postale smo komotno domaće.
Kad god mi dođe,
onu prijašnju izbrišem.
Iako je posvuda ista.
Pitam se, što li se zbiva s tobom,
djevojčice u žutom?
Od prvog dolaska se nisi niti malo promijenila.
U međuvremenu bi morala izrasti, ako još postojiš.
Jesi li izgubljena? Pronađena?
Odbačena? Protjerana?
Da nisi postala sirena,
što jezdi preko pijena?
Ili si, možda, razbojnica
što vreba na stranca
da mu prereže vrat?
Valjda su te umaknuli
ispred onog drveta.
Jesu li te ošišali, silovali, zadavili,
presvukli, raskomadali, prodali?
Ne, ne ću! Zažmirit ću.
Za mene si živa. Hrabra,
za mene si već cijelu godinu ista.
Svaki dan me posjetiš, djevojčice.
Obukla sam se u žuto.
Posjedam ispod borova.
In, Breza, veš kaj: Tvoj prevod se mi zdi izjemen, v tvojem jeziku zveni celo boljše od maternega.
Ej, Breza, ti si naša prevajalska sila! Seveda si sama svoja, ampak, kako znaš vstopati v tkiva različnih pesmi! - navdušena sem.
Lp, Ana
Neverjetno, kako je delovalo name, ko sem ga brala. Se mi je zdelo, da si dodala nekaj, kar je bilo pri mojiem originalu premalo izpostavljeno, čeprav nisi nič spreminjala. Zato bom prevod kar dodala k pesmi! Mora biti tam!!!
Premlada (jablana 1) avtor kočijaž
To je pa ta raznobarvnost besedišča! Koliko bogatejši smo lahko, če se takole dopolnjujemo! In , kakor pravi Ana, breza - sila si!
:)))
Hvala tudi za ostale prevode.
LP, Lidija
Mislim, da je celo potrebno, da ostane ta del pesmi. Mogoče bi nekaj odvečnega teksta izločila in da ne bi štrlelo - čeprav mislim, da tudi s tem ni nič narobe, bi ga lahko drugače preoblikovala ...
(Sad sam je dobila od Andreja B.,
koji ju je poslao Borisu P.,
a on još najmanje stotinjku drugih;
Marija T. i Nadja Z. su je poslale Marjetki
i još onoj dvadesetorici. Marjetku poznajem,
upravo danas mi je od nje stigla).
To je le moje mnenje, a ti si, seveda, gazda ;). Prevajanje me vse bolj veseli in vleče ... tako se hitreje učim. Vsaka pohvala me porine naprej, dobim novi zagon, hvala ti.
Zdi se mi, da je malo tistih članov, ki pokukajo v to delavnico, pa bi bilo res škoda, da spregledajo kakšen prevod svoje pesmi. Kaj bi lahko naredili glede tega? Jaz pa v glavnem nimam osebnega stika skoraj z nobenim članom tega portala.
Moja duša je lačna.
Ne sira in kislih kumaric.
Lačna je barv. Zlate, srebrne, zelene.
Lačna je dotikov. Svilenih, nežnih, krilatih.
Lačna besed. Z okusom po janežu in barvi sonca.
Lačna občutkov. Globokih. Globljih od Arktičnega oceana.
In potem prideš ti, ves vesel, s polnim naročjem kislih kumaric.
Kako me poznaješ
Moja duša je gladna.
Ne sira i kiselih krastavaca.
Gladna je boja. Zlatnih, srebrnih, zelenih.
Gladna je dodira. Svilenih, nježnih, krilatih.
Gladna je riječi. S okusom anisa i nijansama sunca.
Gladna je osjećaja. Dubokih. Dubljih od Arktičkog oceana.
I potom dođeš ti, sav radostan, s punim naručjem kiselih krastavaca.
Liiidiiija, prosim, v prevodu pesmi Poplaknjena (Sprana) popravi
Izgubio sam zadnji ispisani list iz našeg preznojenog notesa.
lp,
breza
Forenziki bodo v meni
Našli popoln odtis tvoje pesti.
V poročilu bo stalo: Sum na umor.
Morda si bo kdo od njih
Med liste knjige vdel pajčevino
Mojih las. Morda bo dejal:
Škoda.
Ali: Še ena. Prestar postajam za to.
Vedno je pot ven.
Oškodovani se bodo
Starali dalje. In dan
Za dnem voskali novo smrt.
Neprepoznano. Neprepoznavno.
Nerešen primer bom
V kleteh policijske postaje
In tvoje zavesti.
Ličar človeške pločevine
Bo s pudrom zasul vdrtino,
V kateri sem namakala tvoje oči.
Vse zgodbe so se zgodile,
Preden smo jih zapisali.
Med plastmi črne tišine
Tudi ta.
CRNA TIŠINA
Forenzičari će u meni
pronaći potpuni otisak tvoje šake.
U izvještaju će pisati: Indicija na ubojstvo.
Možda će neko od njih,
između listova knjige, udjenuti paučinu
mojih vlasi. Možda će reći:
Šteta.
Ili: Još jedna. Postajem prestar za ovo.
Tamo, napolju, je uvijek put.
Žalujući će se
starati dalje. I dan
za danom će s voskom
presvlačiti novu smrt.
Nerasvijetljenu. Neprepoznatljivu.
Postat ću neriješeni primjer
u podrumu policijske stanice
i tvoje svijesti.
Šminker ljudskog pleha
će s puderom prekriti udubinu,
u kojoj sam namakala tvoje oči.
Sve priče su se dogodile
prije nego što smo ih zapisali.
Među slojevima crne tišine.
Pa i ova.
Zelo sem vesel, da vam delo "gre od rok". Res imate, prevajalci, izredno voljo. Jaz se "ne upam" poskusiti. Ker sem, kot je znano, veliki ljubitelj rime,
sem zelo firbčen, kako bi "izpadla" kakšna moja pesem izpod peresa prevajalca. Predlagam pesem IZ ALBUMA JEDNE MEMORIJE. Zelo bi me veselilo... Kerstin, Kočijaž, Breza... ali kdo drug. Res bi bil vesel. Hvala.
Vaš MAKI
LP.Lidija
Maki, jaz se nikoli ne bi lotila prevajanja kakršnekoli rime. Občudujem vse, ki so sposobni pisati na ta način, jaz enostavno ne čutim tega čudovitega ritma v vsakdanjem življenju in mi, verjetno, zaradi tega tudi rima ni blizu.
No, morda pa kakšen poskus uspe, ne gre pa na ho -ruk.
Breza, seveda imaš prav, ampak bistvo tistega notesa je , da je moker od potu :)))
LP, Lidija
PS: MAKI - en vrivek, še en teden do Lj. Maratona. Kako letos? Greš?
Kričim in jočem kakor zvezda.
Popravite me , tisti, ki bolje obvladate.
Bon nuit,
A
breza
breza
Draga Breza, najlepša hvala za prevod moje pesmi!!! Če bo kdaj kak natečaj ali kaj podobnega, ga bom zagotovo uporabila...
Pozdrav, Lučka
Kerstin
Lep pozdrav!
MAKI
Ne vem, kako dobro mi je uspelo.
Nisem pa nikakor uspel v 12-tih zlogih, pa sem se odločil za 11 in 10.
Rima pa ... je, le malce škripne vmes.
Lp
IZ ALBUMA JEDNE MEMORIJE
Dečak stoji ispred jednog malog grma;
Osmeh se razleva preko mladog lica.
Netremice gleda: grančica se drma
I potom izleće iz grmića ptica.
Radoznalo on je grane razmakao
I u grmić banu blagoslov sunašca...
Dečak je tad divnu sliku ugledao:
Nekoliko ptića viri iz gnezdašca.
Slika iz albuma jedne memorije
Nije ništa drugo već na srcu rana,
I jedan je čovek ne može da skrije
Stojeć' na tom mestu posle mnogo dana.
Listovi albuma već su istrošeni
Ali se ta slika sjaji kao srma.
Radost davnog dana ona dade meni
I tugu što više nema onog grma.
Mora da je grmić već davno odnešen
Negde se sad suši upleten u plotu;
A ja baš i nisam previše utešen
Što negde daleko prkosim životu.
IZ ALBUMA NEKEGA SPOMINA
Ob grmu deček postoji strmeče,
nasmešek se preliva mu prek lica.
Negibno zre v vejice drhteče,
naenkrat pa iz grma huškne ptica.
Že radovedno vejice razmika,
da v grm sončev blagoslov se zlije.
Pred njim ukaže se prelepa slika:
tam v gnezdecu drhtijo ptički trije.
To, slika je iz albuma spomina;
zdaj le še srčna rana, ki skeli
ko neki moški jo neuspešno skriva
stoječ na mestu izpred davnih dni.
Edino slika ta srebrno sije
med v albumu dotrajanimi listi
s tem radost tistega mi dneva lije
in žalost, ker izginil grm je tisti.
Ta grm je že zdavnaj odnešen,
da se suši nekje v nek plot vpleten;
a jaz nikakor nisem potešen,
ko daleč stran življenju kljubujem.
Komentiranje je zaprto!