„Lastavice moja“,
Rekao si krajem zime:
I pod strehama tvojih kapaka
Izgradila sam gnezdo,
Lastavičasta,
Lakomislena,
Lepršala sam sam oko sna o tebi.
Poverovala sam da sam ti ptica...
„Brezo moja bela“,
Šapnuo si početkom proleća:
Izlistala sam pod tvojim prstima,
Zavijorila razvigorna,
Brezolika,
Belokora,
Pustila koren u tvome srcu.
Mislila sam da si me ukorenio…
"Pesmo moja nad pesmama",
Govorio si u danima letnjih zrenja :
Propevalo je sve u meni,
Sama sam postala sonata
Stihotvorna,
Zlatoreka,
Ispisala sam te svakom pesmom.
Pomislila sam da sam pesnikinja...
„Žena si moja“,
Čekala sam da čujem.
Do jeseni sam se nadala
Dok laste nisu napustile gnezda
I lišće breze razneo vetar
I mene raznele moje pesme...
Ćutao si
Jer,
Već si imao ženu...
Ljubezen, ki doživlja, gnezdi, zeleni, poje, ki na koncu ostane. Ljubezen za enega, pesem, ki pušča sled, čestitke,
Ana
Nena, se pridružujem čestitkam s poskusom prevoda pesmi:
http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/103556/poskusi_prevodov_pesmi_nene_miljanovic#komentar155914
Lp, Marko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!