Jednom, kad se vratim,

nacrtaću ti na nebu oblake.

Ja ne znam da crtam.

Oblaci će ličiti na kutije,

na beličaste izduvane balone

ili na neku neobičnu voćku,

umesto na nežne 

paperjaste jastuke.

Ti ćeš se smejati mojim oblacima.

Jednom, kad se vratim,

nacrtaću ti na livadi cveće.

Ja ne znam da crtam.

Cvetovi će izgledati kao patuljci

sa raznobojnim smešnim kapama,

kao pomahnitali šareni leptiri

ili kao da se neko igrao bojama

na nepreglednoj zelenoj čoji.

Ti ćeš se smejati mojim cvetovima.

Jednom, kad se vratim,

nacrtaću ti u mislima sebe.

Ja ne znam da crtam.

Moj lik će podsećati 

na nekakvog čiča-Glišu,

na komičnu prikazu 

naslikanu neveštom rukom

ili možda na nekog

ko je upravo odnekud stigao.

Ti ćeš se smejati mojim crtežima.

Smejaćeš se zvonko i iskreno.

A taj će smeh biti nalepša muzika

moje ponovo pronađene mladosti

Milen Šelmić