Ta gospođa u žutoj svilenoj haljini

Sva velika

Govorila je velikim glasom

I imala veliku crnu torbu iz koje je nešto zveckalo

Imala je

I žutu  kolmovanu kosu i nakarminisane usne

A kad  me štipnula za obraz

Ruke joj nisu mirisale na ceđ i  hlebno testo  

Izgledala  je

Kako nije izgledala moja mati

I ničija mati u selu

Tog  žutog dana

Sedela je za stolom pod našom lipom

I pila pravu kafu iz naših slavskih šoljica

(Meni su dali divku i kiflu da umačem

I puno kockica šećera za posle ) …

…Posle su me poslali da se igram  

A uveče

Kad sam pitala gde je debela gospođa sa torbom   

Mama je rekla da je nije ni bilo i da sam to sanjala

I glas joj je bio tanak

I stomak joj je bio tanak

A na kuhinjskom kockastom  linoleumu

Za njenim  tragom dok je postavljala  večeru

Cvetali su majušni crveni cvetići

Sitni kao kišne kapi

Tog neobičnog  dana

I kolevka iz ćoška iza kredenca je  nestala negde

I nisu hteli da mi kažu

Gde će spavati moj brat ili sestra kad se rode  pred Božić

Brinula sam 

Dok nisam zaboravila na njih

Jer su zaboravili da se rode…