napuštena djeca
Moji anđeli nemaju krila
koračaju zemljom
tražeći komad neba.
Bez osmijeha u oku
nacrtanog na usnama
guraju se pogužvani u dan.
...
Moji anđeli nemaju krila
prašina odbačenih
savija nejač,
tek suza u oku žene
gledajuć prizor
zarumeni sivi dan.
...
Moji anđeli nemaju krila
na bijelu kavu ne miriše,
oni su tek smetnja
ulaštenih vizura
tek blijedost jutra
što zaziva dan.
hvala Essentia... :-)
lp
Ljubi
Poslano:
03. 10. 2014 ob 10:51
Spremenjeno:
03. 10. 2014 ob 10:52
Vragovi za čas oduzmu, istrgaju, odrežu, iščupaju krila anđelima. Radi svojih interesa i sebe nazivaju ljudima. A nitko se ne osvrće, ili gotovo nitko u svijetu odumiruće savjesti.
Hvala za pjesmu, rekli bi, ali ne čuju, ne vide, daleko su od "LJUDI"!
jak komentar ... istina boli ono malo čovječnosti oko nas... hvala ti Mirko
lp
Ljubi
...
koračaju zemljom
tražeći komad neba. Krasna!
Lp
Emilija
Otroci, ki so ovira v razgledu sodobnega sveta, brezkoristni in odvečni. Zapuščeni otroci v tej pesmi postajajo tudi nam ljubi, in vendar jim to ne bo pomagalo. Edino notranjim zapuščenim otrokom morda.
Čestitke,
Ana
hvala Emilija... :-)
lp
Ljubi
Hvala Ana, možda bar na tren netko zastane ... pokloni topli osmijeh i riječ... nije teško ako se pokuša... oni samo trebaju ljubav...
lp
Ljubi
Poslano:
12. 10. 2014 ob 21:41
Spremenjeno:
15. 10. 2014 ob 08:48
Ljubica, še poskus prevoda tvoje čudovite pesmi:
http://www.pesem.si/a/objava/prikaz/99113/zapusceni_otroci
Lp, Marko
hvala Marko... raduje me ...
lp
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 03. 10. 2014 ob 07:28
- Prebrano 1306 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 508.21
- Število ocen: 14