Iza ugla se

neočekivano sudarimo

sa procvetalim kestenima,

koji grickaju oblake

prelivom jesenje sivoće

i samo jedan hitac dalje

dojuri nad nas mnoštvo pataka,

koje režu reku

na čokoladne kriške.

Istovremeno okrenemo oči

u lavirint šećernih osmeha

i zgražajući odmičemo se u sebe.

Napokon, kad se rešimo

sve te patetike,

katapultiramo se

u haos našeg brloga,

gde svako iz svog kosmoslonca

struže prazninu i muk

posle velikog praska melanholije.

Marko Skok - Mezopotamsky