Došao si koracima izolovanog starca,

izgužvanom maramicom sluzavih ispljuvaka u džepu,

tražio si čašu vode,

da ti spasi dušu

i da ostaviš isušene suze u naručje,

sagneš glavu

i bezubim glasom kažeš: Izvini!

Nazdravljamo danu kada si otišao,

svim onim hiljadu puta prežvakanim pričama,

koje su me mučile i progonile,

da sam te konačno prestala voleti.

Prošlo je vreme raskvašenih dlanova,

koji su moje lice osakatili do neprepoznatljivosti.

Prošlo je vreme lomnih koraka smušene starice,

koja traži oproštenje među izbledelim fotografijama.

Ispila sam do dna

i ti si otišao

koracima izolovanog starca,

kojeg sam volela.

Marko Skok - Mezopotamsky