Prazna soba
prepoznajem se
u mogućim podnaslovima
napuštenih bajki
kao zaboravljena heroina
s oplakanom dijademom
kad zaiskri tamom
što nikad nije dočekala
ni odmetnutu zvijer
kroz razglavljena okna
dodjeljenih zamkova
sve prazne sobe
oduvijek su bile iscrtane
mojim koracima
jer onaj Netko
zbog kojeg sam
svakodnevno otvarala vrata
nikada nije prekoračio prag
i ostavio mjesto
za svoj dio paučine
nije došao čak
ni da ocrta prostor
za ogledalo
kroz kojeg jutrima
puštam ptice iz očiju
da mi se nekako
s večeri vrate
pa jedine poljube me
i usnu među
istim onim zidovima
u koje izgubljena gledam
da, Gary Moore, odlican izbor, bas odgovara uz pjesmu ...hvala Milene...
"nije došao čak
ni da ocrta prostor
za ogledalo
kroz kojeg jutrima
puštam ptice iz očiju
da mi se nekako
s večeri vrate"
Uz jak i dojmljiv izričaj ostajem dugo... i ponovno čitam. Moje (možda skromne, ali) POHVALE !
hvala Vam, Mirko...najiskrenije
Samota, ki je do zadnjega kotička napolnjena s hrepenenjem po prisotnosti, po pogledu, ki bi obšel prostore čakanja, v katerih je pravljica izpraznjena, samo še predmeti nakazujejo željo po dvojini. Pesem, ki globoko zareže v rane osebnih praznin. Čestitike,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Danja Đokić
- 17. 08. 2013 ob 09:21
- Prebrano 971 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 494.28
- Število ocen: 12