ZNAM U KOJOJ VRBI SPAVA ŽALOST
Kao njiva poslije žetve
Mirisno sam prazna.
Srce se hvata
Za nedogled sna,
Oko crta osamu.
Toliko je puno vremena prošlo
Da više ne znam
Gdje rastu kliktaji
Za tebe u grlu posađeni
Ni u kojoj ladici bitnosti
Leži pozlaćeno proročanstvo.
Ali zato znam u kojoj vrbi
Spava žalost.
U njenom hladu na nekoga čeka
Staklena klupa za dvoje.
Toliko je puno vremena prošlo
Da mi više nije ledno
U podnožju vapaja.
Od usta otkidam pjesmu
I toplim slovom
Grijem ženu koja traži
Mliječni Put
Do tvog imena.
Kao njiva poslije žetve
Mirisno sam prazna.
Poslano:
05. 08. 2013 ob 13:33
Spremenjeno:
05. 08. 2013 ob 18:07
Lijepa pjesma, nježno miriše na sjetu, a nikako na prazninu, mene je napunila
Lp, breza
Hvala puno, drago mi je ako je tako :-)
Pozdrav!
urednica
Poslano:
05. 08. 2013 ob 19:41
Spremenjeno:
05. 08. 2013 ob 21:10
Mene je povsem pritegnil ta vonj, ki mi je domač:
Kot polje po žetvi / sem dišeče prazna. Praznina, ki ni navadna, saj je v njej vse, kar je obstajalo prej: žitno steblo, klasi, veter v latih, in najbrž tudi kruh, ki ze zgodi šele, ko nastopi ta praznina. Tako kot bližina in oddajenost: v eni je hrepenenje, v drugi spomini. Nikoli ni samo zdajšnja. Občutena pesem, ki navda z nostalgijo. Čestitke,
Ana
Ana, hvala na lijepom osvrtu!
Pozdrav! :-)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Sandra Džananović
- 04. 08. 2013 ob 22:56
- Prebrano 972 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 361.93
- Število ocen: 11