moja su koljena noću nalik na rupe
u staklima napuštene kuće
i tako opet ne znajući ko sam
bjesomučno bježim
pred sjenovitim i raspjevanim
lovcima na jelene  


Dobro, sedi +5!

KIA

:)) hvala Kia, hvala za prelijepe riječi i plemenito čitanje, velika mi je čast i radost

Zazdi se, kot da je samota nekaj čudovitega, saj se samo v njej pesniški subjekt lahko globoko preda njej. Ko kolena postanejo špranje in roke krila, da bi nastala pesem, črna od prežganosti z rdečino neba. Ganljive in mogočne podobe samote, čestitke,

Ana

hvala Ana, hvala za istinski prelijep komentar i plemenito čitanje, velika mi je čast i radost..Moravija je jednom prigodom rekao(mislim u svom romanu Rimljanka) jako prostu istinu:ovaj svijet nas drži pomoću naših želja..hoću reći, ne bi samoća tako teška bila da nije pomiješana s nepodnošljivom čežnjom za voljenim bićem, čežnjom koja topi kosti, izgara krv i teško se ,,sakriti" od nje, makar se čovjek zatvorio sam u tu ,,sobu" sa zvijezdama..moje najiskrenije poštovanje, lp

se spominjam te pesmi, ki je vmes malo poniknila. lepa.

lp

da, bila je tu postavljena kao komentar..hvala Čo, hvalal za prelijepe riječi i plemenito čitanje, jako se radujem i velika mi je čast

Zelo lepa pesem :) Lepo, da jo je Marko prevedel, da jo lahko popolnoma razumem.

Marko svojim prevodima radi izuzetno plemenite stvari, gradi predivne mostove razumijevanja među ljudima, ljubiteljima poezije..hvala Prašeg, hvala za divne riječi i plemenito čitanje, jako se radujem i velika mi je čast