***
Dala je najlepši mogući odgovor
Na jedno sasvim obično
Pitanje
I ja nisam imao kuda nego da ostanem
Njeno malo srce
Krijem u tajnim pregradama
I grlim je u vatri koja nas lako obuzme
Prođe me jeza kada je dodirnem
Raduje se rečima i ume
Da sluša
I nikad ne traži izgovore
Pored nje sam planina u koju se sklanja
Od hordi bezdušnih nerazumnika
I mesto na kojem umiri se
Kao reka koja traži svoje izvore
Toliko je lepa u svojoj jednostavnosti
Da me sve češće ostavlja
Zabezeknuta
Kao kad od stida
Na stranu glavu okrene
Kao kad me iznenada poljubi
I otkrije
Koliko je netaknuta
Nije nikad tražila pesmu da joj napišem
I ovo pesma nije
Ali jeste... nešto samo za nju
U godinama kad sam odustao od poezije
Ko se že zazdi, da smo priklenjeni na eno mesto (lahko nepremakljivi sredi viharjev), ostaja še vedno polet v poezijo ... Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvalaaa od srca!!!
Čestitam, Žac! Nježno, lijepo, emotivno...
Lp, Katica
Čestitam, Žac
I ovo pesma nije
Ali jeste... nešto samo za nju
U godinama kad sam odustao od poezije
Lp Caki
Hvalaaa Katice... hvalaaa Caki!!!
Hvalaaa od srca i hvala veliko. Prijatno ste me iznenadili. Pozdrav!!!
Komentiranje je zaprto!
