nizvodna svratišta (ili: slovo po slovo)
moj meki silazak niz stepenice noći
samo je okretanje sljedeće stranice
s koje dok mi se udaljava potiljak
nešto pitaš besprizore jer ti se čini
da se u usamljeno rušiš dah po dah
slovo po slovo zidaj tamo gdje
listaju i bole neodgonetljivi valovi ljeta
opetovano deklamirajući: sretna si
ako ne pitaš što će se zbiti s koracima
što plamsaju u grudima
što gore u riječima
moj silazak niz noćne stepenice
u knjizi je s desne strane obraza
tamo nađi rasplesanu mjesečinu
i neočekivane ljubavne pokrete
u eruptivnom sjećanju
ne zdvajaj što nizvodno ću žuboriti
s fatamorganom u kojoj zauvijek
ostajemo samo pjesma u kojoj nas
i Lorka u čitljivoj verziji
dah po dah ostvaruje
Čitajući...
silazim u neke mi tajanstvene dubine
držeći se
čvrsto
za ogradu istine...
Lp
Tanja
prelepo, mirko. za neke pesnike se včasih vprašajo, kdo je bil on. kot za g. trakla. umirali so mladi. mogoče je zato njihova beseda kot rosa.
tebi to uspeva, v časih, ko se vsi vrtimo pretežno okoli sebe in ne zmoremo figure, da tako rečem.
kakorkoli, vsekakor poezija.
lp,
m.
lp, m
ne zdvajaj što nizvodno ću žuboriti
"pa ljudi da li je to moguče," bi komentirao Mladen Delić
✔
Izredno prepričljivo spuščanje (kot po stopnicah strani) v skrivnosti čutenja, kjer lahko poezija seže (črko za črko gradi - kakor stopnice) v poezijo z večnim odtisom odmeva. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
TANJA,
MIKO,
RAJKO,
MILAN,
hvala vam na čitanju, iznošenju dojmova, te (Rajko) na podcrtavanju.
Srdačan pozdrav,
mirkopopović
Komentiranje je zaprto!
