REČ PRIRODE
Od mog daha može da olista gora
I u bašti svakoj zamiriše cveće,
Jer moje poslanstvo svakuda se šeće
Od vrha planine, do sinjega mora.
Na moj namig uvek sviće rujna zora –
Sa njom tama noći u svetlost vam preće.
Mislih da dobrota napustit’ me neće
I lepom obrazu da ne treba bora.
Koliko su puta, od mog silnog glasa,
Svi voćnjaci bili berićetno plodni,
A žitnica rodna puna zlatnog klasa.
Umesto da budu dani blagorodni,
Nehaj tera da su i gladni i žedni...
Nemoj da me ljutiš, ti čoveče bedni!
Poslano:
21. 07. 2023 ob 12:29
Spremenjeno:
21. 07. 2023 ob 12:30
Pozdravljen Maki,
Odličen sonet!
Lep pozdrav, Dejan
Čudovit sonet!
.. na misel mi pride: ne lomite mi bagrenje ...
Reč prirode ima snage, uvijek kad se MAKI
udobrovolji.
Sretno
Bravo, Maki! Sjajni stihovi.
"Od mog daha može da olista gora
I u bašti svakoj zamiriše cveće,"
A čovjek po svome uništava sve čeg se takne, ali uzalud mu to na posljetku izvuče kraći kraj.
Lp, Katica
Hvala Nada.
O ja, če bi samo bagrenje bilo polomljeno ...
LpM
Sretno i tebi, Rajko.
Čovek se uhvatio u koštac sa jačim od sebe, tako da će mu zaista trebati dosta sreće... ali još više pameti.
LpM
Katice, nisam ja tu ništa kriv, samo sam preneo reči, koje je Priroda šaputala.
Àko se čovek ne uzme u pamet, biće još gore...
Hvala i lep vikend, bez oluje!
LpM
P.S. Video sam na TV - u ZG je bilo grozno.
Odlično odrađen metar u sonetu.
Dopada mi se.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 21. 07. 2023 ob 10:57
- Prebrano 381 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 296.3
- Število ocen: 13