Sonet II
CIGANI ME PRATE
U zvezdanoj noći, cigani me prate,
dok suznih očiju kroz mrak tromo gazim,
nesrećan i tužan kroz život prolazim
a crne se misli u mom srcu jate.
I dok idem putem, kršim bolno ruke,
ja osećam strašnu gorčinu iz grudi
jer dok moje srce za tom ženom žudi
mladost mi prolazi uz trubača zvuke.
Svirajte cigani, svirajte mi jače
neka teče pesma - ona, meni znana,
neka mi zvuk trube bol prikrije kleti;
nek mi duša peva, makar i da plače,
nek mi ka njoj čežnja poleti pijana,
nek joj kaže: „Dođi – ili ću umreti!“
I onaj od juče , a pogotovo današnji sonet zbilja je vrijedan.
Pa i ciganke su vrlo lijepe, zar ne, i možda, ako Bog negdje zatvori vrata, prozor otvori, da udže ona.
pozdrav od Rajka
Bravo Zoki!
A šta drugo čoveku ostane, ako ga ona neće: bolje muzika i Cigani (još bolje Ciganke) nego smrt.
LpM
Lep sonet!
Lep pozdrav, Dejan
Zorane, ovaj tvoj sonet je prava rapsodija emocija, tj. sentimenta i osjećaja. Izvrsno.
"Svirajte cigani, svirajte mi jače
neka teče pesma - ona, meni znana,
neka mi zvuk trube bol prikrije kleti;..."
Lp, Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)
- 21. 07. 2023 ob 09:00
- Prebrano 207 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 246.84
- Število ocen: 8