Prevod dela: Nov

Avtor izvirnika: Tomaž Mahkovic

Nov

Suviše divlje sam skočio, pa je s oblaka mene
kroz taj svijet na dno pakla bacilo.
Tamo u kocki tame oko je za svjetlošću vapilo,
znajući: JESAM. ŽIVIM. ZNAM: Ona vene.

 

Kao iz granita bijaše ta tama,
od nje je u sebe odbijao se pogled.
U njemu ništa kao točka raste u dvogled.
Sav joj se predah, kad misao sinu sama:

 

»To ništa tinja! Propupalo je u vlas svjetlosti sive!«
Za njega se hvatam, pun poštovanja, plah
i već lebdim s njime uvis kao dah.

 

Iz zemlje tako uspnu se i gljive.
I sad sam tu, drugačiji a ipak onaj isti,
u zagrljaju njenom koji me uvijek čisti.

 

JUR

JUR

JUR

Poslano:
19. 08. 2018 ob 21:40

Zastavica

Lidija Brezavšček - kočijaž

urednica

Poslano:
20. 08. 2018 ob 11:37

Lepo


Lp L

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

JUR
Napisal/a: JUR

Pesmi

  • 19. 08. 2018 ob 21:35
  • Prebrano 188 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 190
  • Število ocen: 7

Zastavica