zelena
po nagonu za zrenjima 
izložih se silama prirode i mašti 
o nepoznatom suncu vetrovima i kišama 
pod kojima ću uzreti i raspući se
ko nežna koža prolećnog ploda
da sokom slatkim presipam se i prosipam 
na radost i gozbu gladne ptice
prispele sa obala saznanja 
međ grane moje tanane
otežale 
od okruglih i sočnih želja
zrelih za berbu

sva od radovanja i kajanja 
te godine nežne i grube prvoprolećne
raspukla do gole koštice i središta misli o smislu sebe 
crvenim kapatkama otkrivene tajne 
razložih se na milione sebi istovetnih žena
svih što su bile i svih što će biti 
i svakoj od njih 
iz pupka su izvirale i pucale prve trešnje 
i prosipale se po prvom muškarcu
i svakoj su iz oka kapale poslednje

prezrele 
po poslednjem