NIZ POLJE LEDENO
netko noćas otvara prozor
da otplovimo sa uzglavljima
u šutnji cvjetaju mrazevi
i mjesec cvokoće u dračama
djeca su ogrnuta u san
u kom se plače daleko u sjećanju
netko noćas otvara prozor
tamno je nebo u sljepoočicama
nečiji glasovi jedva čujno iza okna
u bijelu prtinu propadaju
plovimo sa uzglavljima
majka je u našoj sobi žuta od lišća
u njenim očima mrzli su cvjetovi
u njenom glasu zveckaju zvijezde
niz polje ledeno žubori vrijeme
Kad Mirko otvori prozor svoje pesme, isplovljavamo na uzglavljima i razgovaramo na divnom jeziku duša i ulazimo u jedan sasvim drugačiji svet negde između jave i sna, dovoljno blizak i dovoljno dalek ovom ovde i sad.
Fantastična pesma koja u svakom ko je pročita može da probudi drugačiji san...
Lp Milena
Mirko dragi, potpuno se slažem s Milenom.... sve je potrebno i krasno rekla pa nemam što drugo dodati osim BRAVO!
LP, Katica
Drage moje, Milena i Katica, hvala vam od srca.
lp
iz Sarajeva
Nočna impresija, ki (na blazinah sna) potuje od tišine, šumljanja do rožljanja zvezd, v kateri se odpirajo okna in v nočni svetlobi se pomešajo spomini in sanje in delujejo kot blazina, na katero se lahko v samoti naslonimo ... čestitke,
Ana
Najljepše hvala, Ana.
Veliki pozdrav iz Sa.
Uvijek joj se vraćam. Od prvog čitanja. Tiho.
Uvijek joj se vraćam.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 05. 05. 2017 ob 19:39
- Prebrano 773 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 374.9