reč po reč koju mi nisi rekao 
korak po korak
udaljava me od tebe
daleko sam suviše sad 
od one mene koja se pitala
zar je moguće živeti 
a glas ti ne poželeti čuti 
u bolni i slatki čas kad sve je svetlost i lepota
izlišna
jer nije podeljena sa tobom 
predaleko 
odmakla je ljubav od prećutanih tajni 
i od onog tebe kom sam se mogla vratiti 
na jedan poziv i pola reči 
gluva 
ne čujem te više
jer ne čujem dušu iz sebe kako me pita
zar nije moguće još jednom sve 
bez duše 
namerno slepa za sve lepote 
ne bolujem više u modri čas
kad mesec prelomi zrak
kroz gorku kap što mi na rubu oka zri
i na ivici stiha o novoj ljubavi
a mislila sam da neću moći 
mislio si…

nenamiljanovic