Kao da si na kraju, tako vidim, zbrzao :(

U tebe – ja sadim

plodove novoga bića.

jezici koji imaju padeže, nemaju potrebu za ja pa ja. ne vidim potrebu za naglašavanjem dodajući ja.

Sadiš, ili plod ili novo biće, isto je značenje, a pesma ne odlazi toliko daleko još manje je toliko apstaraktna, da bi sadio plodove ploda.

Kada bih čitao, ili kome drugom slao ovu pesmu, rekao bih čitam/šaljem deo pesme, te bih (ova) poslednja 2 reda izostavio, pošto nije na visini prethodnih redaka.

Beše samo moje viđenje, my ¢2 (two cents),

Ž

Lepo popoldan, skoraj že večer, vse dobro želim prijatu!

sasin sh je pravopisno, gramatički savršen. Što se ostalog tiče, pesma bi vrlo lako ušla u neki moj izbor, jedan njen deo sasvim sigurno.

pozzz Ž

Pesem mi je všeč. Zelo je čutna in  tudi čustvena.

Lep večer si naredi. 

Živko Mirković, Romano, Arabela !

Zelo, zelo sem vesel, da ste to pesem komentirali in našli nekaj pohval za njo in zdaj presenečenje za vas:

- pesem je letnik 1974/75

- napisal sem jo po zaključku srednje šole in v času velike zaljubljenosti

- to je čas delovnih akcij, pogozdovanja in ....

- Živko - tebe takrat še ni bilo, zato tvoj komentar cenim in poskušal sem nekoliko predelati konec pesmi, čeprav sem, na pesem zelo čustveno vezan

- Romano - tebe je malo  motil začetek pri katerem tudi jaz nisem našel bolj ustrezne besede - zato sem     pustil original

   .... kada visoko u gorama fijuče vetar 

        čudno joj se igra s kosom - jednom levo, jednom desno

        a ja ga prstima kidam jer pokriva njeno lice i njene oči u  kojima

        gori plamen i taj pogled nešto mi govori.....

        To je tisti moment, ko si brez besed, ki sicer tudi niso potrebne saj bereš          iz  oči, upam, da sedaj razumeš.

- Arabela, ti si itak ženska in tak občutek ti je znan

To je šele druga pesem (eno sem zadnjič podaril Katici) iz mojega notesa, ki je po več ko 40-tih letih zagledala luč sveta. Morda mi je pa prav ta ukazala na literarni značaj, ki me še danes spremlja.

Vsem skupaj še 1x hvala,  želim vam lep večer in mirno noč!

OK. Doduše i dalje imam svoje viđenje, ali čini mi se da je bezveze da "razbijam" nostalgiju, mada pesma ima potencijal, samo put je hrapav i od kinetike, nažalost, ništa - zakuca se (pesma) sama u sebe.

Sviđa mi se da braniš svoje delo, ne sviđa mi se da si pasivan (nek ostane tako kako je, jer sam vezan - pa ta prvobitna verzija ostaje, niko ti je neće oteti!) umesto da aktivno tražiš i tražiš i tražiš, i nađeš u šta se je pesma odrasla odrastajući u tebi s tobom. Zašto odustati tik pred ciljem?

Ali ako još imaš istu emociju, zašto praviš kompromis sa mojim viđenjem?! (Drži se svoga deteta, kakvo je da je, tvoje je. Što bi rekao Preverov mačak "Ne čini ništa na pola" ;) )

Ali, poštujem Tvoju odluku,

Ž

Sašo, meni je tvoja pjesma lijepa. Zadnji stih mi se sviđa tumačim ljubavno  i  rodoljubno:

"U tebe posadio sam plod,
da nastavi naš rod."

Lp in želim ti mirno nočko !

Katica

I meni je pesma (delimično, dobrim delom) lepa.

I ovo što navodiš kad je samo za se "U tebe posadio sam plod, da nastavi naš rod." možda zvuči ljubavno i nikako rodoljubno (u smislu patriotizma) već kao nastavljanje vrste. Ali to je moje viđenje. Dakle recimo da sam baš dobre volje pa hoću da čujem tako, mada ne mogu zamisliti, mogu ali ne želim, reakciju moje drage, da joj recimo pri kakvom njenom ili našem jubileju, pa ni pri godišnjici braka (čija svrha je baš to), pred zvanicama kao pozdravni govor izgovorim: "U tebe posadio sam plod, da nastavi naš rod."

Ali ovde nije to, ovde cela pesma ide ka tome, i zaista takav završetak je klišejski očekivan, a setimo se samo principa manje je više i ovde pošto je očekivano bih

ili izbacio, jer zna se i ko i kome i šta i gde i kako i zašto (kad se ne zna),

ili skratio do essencije,

U tebe posadio sam plod,

da nastavi naš rod.

A sve mislim da Autor mora imati svoje rešenje, koje nama uprkos našim svetiljkama promiče, jer samo on zna šta i gde tražiti ;)
my ¢2, Ž

Ej, Živko sada malo preteruješ, sada više nisi dosledani ni samom sebi.
Ja sam čak probao da ispoštujem tvoj predlog (što se tiče zadnjih stihova), a sada vidim, da je to bez veze. Pesma ostaje u notesu u prvobitnom zapisu.
A ti si kažeš, Preverio Žaka, dali ima mačka  "Ne čini ništa na pola" - vidim, da se ti toga držiš u svim komentarima, ti bi uzeo pola pesme u neki svoj izbor ili bi objavio pola pesme. Ti, ti

Katice!

Veseli me, da ti se je pijesma dopala,

Opet me se dotakla nostalgija iz moje stare bilježnice,

veselja, mladosti 

i odraščanja radosti, 

Hvala na čitanju i komentaru, laku noć ti želim!

Sašo lepo in zanimivo je brati starejše pesmi.

Lp

Dosledan sam sebi biti je najteže, nema vanjske objektivne kontrole. ;)

E to, Ne ispoštuj čiji bilo predlog dok se sam ne ubediš. Iskreno, to mi se sviđa, bez obzira što je predlog moj.

Ne, ne bih pola u konkretnom slučaju već sve sem poslednja dva retka. Zašto ne? Prepuno je takvih izbora fragmenata po literaturi, čak i autori sami iz svojih dela naprave izbor fragmenata, iz najrazličitijih razloga.

Preverov mačak :))) Sećaš se te pesme?

Mačak i ptica

Cijelo selo sa bolom sluša
Cijuk ranjene ptice
Bijaše to jedina ptica u selu
I jedini mačak u selu
Koji je eto napola smaza
Ptica prestade da pjeva
Mačak prestade da prede
I da oblizuje brkove
Selo učini ptici
Prekrasan pogreb
Mačak koji je također pozvan
Gazi iza majušnog slamnog kovčega
U kome počiva tijelo mrtve ptice
Djevojčica nosi kovčeg
Plačući neutješno
Da sam znao da će te toliko rastužiti to
Kaže joj mačak
Smazao bih je cijelu
I onda bih ti ispričao
Da sam je vidio kako je odletjela
Odletjela na kraj svijeta
Daleko...daleeeeeeko tako daleko
Da više ne može ni da se vrati
Ne bi osjetila toliki bol
Već samo tugu i žaljenje

Vidiš stvari nikad ne treba uraditi napola

ŽAK PREVER
(1900-1977)

Ne nalazim ko je autor prevoda. :( ?

Nekaj posebnega je na tej pesmi; poleg izredne ritmičnosti nam predoči moč mladostne zagnanosti, ki kljub slutnji morda temnejše sence, ki nekje v bodočnosti preži, samozavestno pred vse postavi nadaljevanje rodu (osnovni moški nagon po nadaljevanju sebe). Ženska se mi zdi tukaj, čeprav je to močna ljubezenska pesem, samo neka vzporedna komponenta, brez katere pa seveda na svetu ni nič mogoče!

  Dobra.

  Lp, lidija

Sašo, iskrene čestitke od mene, vesel sem za tebe!

Pesem si resnično zasluži, da jo je Lidija podčrtala, bravo za tebe!

Lp.

Saso, stvarno mi je drago da si ušao na Podčrtanko. Potpuno zasluženo. I veseli me to. Čestitam!

A sad jednu - na zdravlje ☺

Čestitam za podčrtanko! :))

Vesel tudi jaz.Čestitke:-)

Lidija Brezavšček - kočijaž!

Presenečen sem in počaščen ob tej odločitvi, da ta pesem postane podčrtanka, še posebej ker je pisana v specifičnem jeziku, ki je danes že malo pozabljen - čeprav zelo zvočen in speven za tovrstno ustvarjanje. Imel sem srečo, da sem se ga v mladosti učil, ker mi danes daje bogastvo dvojezičnega razmišljanja in izražanja. Ko pride nova  ideja ali pesem vedno poskušam zvočnost na oba načina,  preden se odločim v kateri varianti naj bo zapisana. To zelo prav pride, ko v eni varianti ne  najdeš ustrezne besede, pa se v drugi pojavi sama od sebe.

Res je, da je ljubezen moja glavna tematika, kar se pa tiče odnosa do ženske se pa malo ne strinjam z ugotovitvijo, da je tukaj samo vzporedna komponenta. V mladosti sem bil vzgajan v kulturi, v kateri je moški časten in ponosen ,a njegova izbranka je njegova dama in kraljica, katero ljubi in spoštuje vse življenje,  za razliko od naše kjer moški niti ne poznajo besedo šarm (vsaka čast izjemam), ter to da jim je enakopraven odnos samo v ponos. No, ne bomo o tem širše debatiral.

  LJUBEZEN STA DVA IN SAMO TO VELJA

Da se vrnemo na pesem, poleg tega, da si jo v glavi zamislim večkrat jo tudi narišem, da bi me  se še bolj prejela in v resnici zaživela.

Poklanjam originalno risbo, ki paše zraven in obenem se še 1x toplo zahvaljujem za podčrtanko - lep popoldne želim, lp!

Romano, Katica, Arabela Westre!

Vsem se za čestitke toplo zahvaljujem in vsem  čin -čin!

Sašo- milgor, čestitke za podčrtanko ( in tudi za lepe slike )

lp                            GJ