Zareže se tako u pamćenju  vreme

u kojem smo nešto potrošili drago

pa smo siromašni kao da smo blago

pustili kroz prste  ne znajući cenu.

I ceo vek stoji sećanje na dane

kad sam se na deltu delila k'o vode,

kad s aprilskim vetrom  detinjstvo mi ode

i duša se rasu na dete i ženu.

Bolelo je slatko i kapale suze,

medene i gorke iz očiju kiše, 

nestrpljivo  srce sve lakše  i  tiše

i sve kraće ruke i sve dalje nebo.

Sa prolećnim pljuskom padale su kapi 

na pupove grudi bolnih od dodira

i brujale prsi k’o kad neko svira 

najtužnije zvuke ponoćnih prelida.

Detinjstvo i ja smo zaplakali skupa

beležeći tugu  u kalendar duše

kad svi dečji snovi ko kule se ruše

u vode odraslih gde ne znam da plivam.

nenamiljanovic