NEŽENSTVENO O LJUBAVI I POEZIJI
Kad bih umela "lepše" da volim i pišem
I bila pesnikinja veća nego žena
Posegla bih za lirskim slikama u pesmi:
Klela bih se u kapi rose
I zvezde bi okitile stih o tvojim očima
Pod mesečinom (bez koje ne biva romanse)
Biserne bih suze iskapala na ispisano
Po belim anđelima u mojim molitvama
I po obaveznim ah crvenim ružama
Čijim mirisnim laticama bih prekrila svoj pokrov na praznom krevetu
Jer svakako treba umirati na kraju pesme i ljubavi...
Sve što čini "veliku" ljubav bilo bi tu
I ne bih potpisala tu sprdnju sa poezijom (i ljubavlju)
Jer moje pero je prosto kao ja
Neženstvena (na našminkanim rečima)
Sva sam od proznih sitnica
Što mene samu pretvaraju u pesmu o tebi
Pa mi te pevaju prsti
Dok (se) ušivam (u) postavu tvog pohabanog kaputa
I krpim jutarnje svađe večernjim mirenjima
Kad večeramo mesečinu iz činije mleka na stolu
I nutkam te (sobom) umornog
Kad legnemo u postelju što miriše na tvoj znoj
I ne umem da umrem kad me ostaviš
Ni da se molim za povratak
Samo te proklinjem i psujem (kao život)
Rečima što nisu za pesmu
Kojom (te) poližem
Sve što sam sitničavo popljuvala
Najveća sitnico moja
Moja prozna ljubavi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 23. 03. 2016 ob 10:22
- Prebrano 581 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 96.65
