Mesec je pa zelo, zelo daleč, Duško.

Lepa, kot vse.

Lp na otok,

hope

Bio sam tamo, na Mjesecu. Daljina do Mjeseca jednaka je onoj do vlastitog srca.

lp s otoka,

Duško

od razornog sna

Daljina do Mjeseca jednaka je onoj do vlastitog srca.

Zdaj vem...

lepooo

lp  li

Dragi Duško, nisam mogla da odolim da malčice ne zavirim i ne javim se da sam stigla na Mesec :) i uđem u ovu (za mene VELIKU pesmu za kojim se traga)... 

Odlazak na Mesec simbolično znači izdizanje, izdvajanje od zemaljskih problema i muka, svađa možda?... Barem meni na to liči (pominjanje srca u komentaru samo to potvrđuje)... To je jedno povlačenje u usamljenost i posmatranje zemaljskih i ovozemaljskih stvari sa velike udaljenosti... Imamo dve pozicije u pesmi - pozicija Čoveka i pozicija Boga  ...Zalazak Zemlje - tužno i setno zvuči, kao zalazak ljudskosti... Lepa plava Planeta, Raj stvoren za Biće, zalazi u svom ludilu...Hladan vetar koji ulazi u kosti, - hladnoća među ljudima, otuđenost čoveka od čoveka, čoveka od prirode, to je taj vetar... Mislim da nebeski Otac isto plače i da mu dugo padaju suze, jer pružio nam je priliku da mu se približimo, a mi svojim ponašanjem i nemarom ostavljamo ga samog, zaboravljenog... Pesnik se povlači u svoje srce i tamo toči stihove, oplakujući čovekov pad...

Tako sam ja doživela pesmu...

Srdačan pozdrav

Milena

Predivno!

Nakon zadivljenosti nad umijećem prikazivanja nekoliko ljudskih stvarnosti... ostaje se bez riječi. 

Duško, ČESTITAM!

Pozdravljam i tebe i Milenu koja nije mogla ravnodušno proći pored ovog djela. U tome se ogleda pjesnička veličina.

Dragi moji prijatelji, pjesnici - Hope, Li, Milena, Slavica, Mirko, i svi ostali, zahvaljujem na toplim dušama koje čuvate u grudima da ih nitko i ništa ne može ohladiti i otvrdnuti. Ponosan sam na ovo divno druženje i vašu humanost.

lp s otoka Vira,

Duško

Duško, krasna pesem!!!

Lp, Martina

Draga Martina, hvala ti od srca na lijepim riječima za pjesmu. Šaljem ti zauzvrat tople pozdrave s otoka Vira !

lp, Duško

Pesem mi je všeč tudi zato, ker je l. s. ptič (čeprav seveda ga lahko jemljemo metaforično, kot je to čudovito napisala že Milena), in uvid na koncu pesmi . enako doživljanje ptice / solze (izrekovalca / obžalovalca), se jasno razlikujeta šele na drugem planetu (v osami).  Da bi videl v najskrivnostnejše detajle, moraš zapustiti znan (privajen) svet ... Čestitke,

Ana

Čestitam! Zasluženo!

slavica

Hvala draga Ana i Slavica ! Od srca.

lp s mora,

Duško