I dok misli tapkaju u mestu,
to isto čine i reči...

Nema ih...
Tražim, ne pronalazim...

Osećanja ne daju se udenuti
u pojmove.

Ona ih prerastaju,
kao kad tamnozeleni kiparisi
paraju nebo!

Osećanja čežnje i nemoći
lelujaju po glavi kao gomila
tamnih oblaka u vidu čaršava
okačenih o nebeskom 
štriku za sušenje...

Sve ono što smo malo osetili,
a jako uhvatili,
nestaje u vidu vodene pare...

Toplo-hladno...
Toplo-hladno...
Toplo-hladno...

Vuku se tromo i lenjo,
samo beličasti, prozirni oblaci...

Koprena obmane...