mogla bih otići kao Silvija Plat
primamljivo mi zvuči
evo
posmatram s prekorom svoje noge
i isto kao Silvija kažem:
daleko dogurasmo
i dodajem
predaleko
nisam planirala ovoliki put
nisam planirala ništa
čak ni da pišem pesme
sve planove o meni krojili su drugi:

demon pisanja me je pre rođenja uzeo pod svoje
i još u placenti me navodio na poetski plač radi lepote plakanja
klela mi se mati
da me je čula kako jecam u njenoj utrobi za junskih noći i mesečine
što je još jedna moja veza sa suicidalnom pesnikinjom
to sa uticajem Selene na moju poetsku bipolarnost:
patim
od poremećaja izmišljanja voljene sebe
i želje
da zaboravim sve što sam izmislila
i mogla bih možda
kad bih ubila demona pisanja u sebi
ali znam
živeće duže od mene proklet
i moja lična tragedija neće okončati ništa:

moja nesrećna ljubav nema kraj
i samoubistvo neće doneti slavu mojim pesmama kao Platovoj
zakasnile su mi i ljubav i smrt:
ja nemam Silvijinih trideset
sa duplo više neću da spekulišem
sa činom koji bi ismejao moju ljubav
sa ovoliko godina koliko imam
podjednako je nepristojno
i živeti od sna o ljubavi i ubiti se zbog buđenja
nepristojnoj
ne preostaje mi ništa sem da pišem
pišem
pišem
dok ne odlučim drukčije…

copyright © Nena Miljanović

nenamiljanovic