Ništa veliko nismo imali nas dvoje
Što bi sad ovu pesmu učinilo vrednom:
Nismo putovali
Ni bacali novčiće u Fontani di Trevi
Niti slušali Betovena i Moonlight sonatu 
U nekom boljem hotelu u Beču ili Parizu 
Uz romantičnu večeru u dvoje
I vino Cabernet sauvignon
Kako bi samo svetski zvučalo to sve
I našu ljubav učinilo prefinjenom

Ovako
Ništa otmeno što bi zadivilo ljubitelje raskošnih soneta 
I glamuroznih priča o velikoj ljubavi 
Jer sve naše bih mogla u par reči proze
Obične kao radni dan
Ti naši dani
Sirovi i prepunjeni kao svakodnevni život
Koji ne bira lepe i manje lepe momente
Ni mesta ni vremena
I daje od ljubavi koliko daješ
I koliko umeš uzeti 
Bez biranja

Ah Fontano di Trevi
I novčići i želje...
I da smo bili tamo nas dvoje,
Ja ne bih umela poželeti ništa veće i više 
Nego što smo imali uz Moravu,
Gluvlji od Betovena za išta 
Sem za muziku disanja u dvoje,
I ne znam je li to bila ljubav vredna pesme ,
I da li je ovaj kraj među nama bar za pola stiha 
Jer ne ridam te velikim rečima, 
Samo tako trajem i upola dišem 
Još samo dišem...

nenamiljanovic