Više ne verujem

da ću iza sebe

ostaviti ikakvog traga.

Ipak,

ako neko pokuša

da vrati decenije

i po fragmentima

razbacanih pesama

pokuša da krene 

ulicama kojima sam hodio,

prateći redosled otkrivanja

nekliko presudnih stvari

u životu,

zabasaće u bespuće.

Zato,

ne mislim da ostavljam tragove.

Svakako će ostati 

krinovi,

ptice,

rečne obale,

daleka topla mora,

jutarnje rumenilo na istoku,

sećanje na Auroru Borealis

i samo par

neispisanih stranica.

To nisu tragovi.

Još manje svedočanstvo o postojanju.

Sve su to samo odlomci doživljenog

ili odlomci davno probuđenih snova.

Ako pođeš

po onom za šta misliš

da su moji tragovi,

mene svakako nećeš pronaći.

Samo ćeš izgubiti sebe.

Jedno treba da znaš.

Nema tragova u vremenu.

Milen Šelmić