Tuđa samoj sebi, čekam okončanje
svega što sam živela kao neka druga,
i ne pitam više čega je početak
ili čega kraj je ova teška tuga...

...umorna sam samo od jalove smene
jednoličnih dana i besanih noći:
ništa ispod Neba novoga za mene,
osim tog trenutka kad ću mirno poći...

Ravnodušna na smrt ko mudrac il luda
još na zraku Sunca grejem hladno čelo,
i tek mi ponekad kane suza koja:
to ne plače moje potrošeno telo
već sećanje na njega što u duši diše-
gomilom me dana proteklih zaboli:
ni ljubav ni pesme ne priznaju me više
i ništa se na svetu nit' mrzi nit' voli,
i nada ni jedna ne drži me više okovom ni stegom...

...samo bih da prođemo i ja i sećanja,
uvela da nestanem ko lišće pred snegom...

nenamiljanovic