&

Ne znam ni ja,
Do sada ga nisam poredila ni sa kim.
Teško da vam mogu o njegovim godinama:
Ponekad je star kao pra-čovek,
Ponekad mlad kao tek začeti dečak,
I nije ni lep ni ružan,
Kao Zemlja,
Veličanstvena u raskoši prašumskih pejzaža
I zastrašujuća u oskudnosti pustinje -­­
Tako ga vidim:
Kao Plavu Planetu koja me drži
I u koju ću kosti
( već sam ih položila u njega)

A o mudrosti moga dragoga ... 
Nemam dovoljno jasnu reč:
Za tu dubinu nerazmetljivog Neba,
Koje još niko premerio nije 
I kao taj vedri ili natušteni svod 
Tako je blag i “srdit” moj dragi:
Sunce i kiše naizmenično 
Za život na Zemlji,
Radost i suze
Za ljubav u meni ,
I za knjigu mojih pesama o njemu
Teških za tumačenje kao Talmud,
Kao ja
Nerastumačena sebi
Bez njega.

&

O pra-ženo i pra- ljubavi
GEA
I dalje ne razumemo ništa 
Osim da je on Titan
(sa) tobom