Prozračna je moja pesma danas

Jedva da hvatam nit

Samo su svetlosni  simboli 

Kao slike Kloda Monea

Struje sa platna neba  

I sa beline papira preda mnom 

I ja strujim

Ponovo prikupljena u svetlosni snop

Isijavam radost 

I zujim  se pozlaćenim bubama reči

Zuje u  mojoj glavi

Jedva ih stižem 

Izleću

Lete

I ja letim stostruko  krilata

Još jedan oko  Poezije krug

Oko tebe zalazeći  moj

Ponovo si tu

Ponovo 

Vratio si se u moje stihove

I vratio mi želju da živim 

Rečju  koja me drži  za ljubav

I piše moju pesmu 

Raspršenu na varljivog sunca sjaj 

Koje će ugasiti  tačka

Ako otkačim krila kojim letim za tobom 

Nebom poezije

Koje ima miljenike 

nenamiljanovic