Bengalski tigru moj

Moja lepa (ne)ukroćena zveri

Zlotvoru svoj

Da samo znaš kako tugujem sada

Ne zbog sebe

Dušo

Pa ja nemam dušu kojom bih tugovala za sobom

Jer spalila sam je na lomači tvoga odlaska

I telo sam sažegla kao indijska udovica

U plamtećem  sećanju na tvoje ruke i bedra

I samo dogorevanje  moje te jadikuje  

Zbog zločin  koje činiš nad sopstvenom muškošću

Šćućuren u nečijim očima kao domaći pas

Vezan lancem godina iz navike

Ne traži sada da se sretnemo još jednom

Ne zato što ti ne opraštam odlazak

Ljubav nema šta da oprašta jer i ne okrivljuje

Ne mogu podneti 

Izvinjavajući pogled  tvojih dobrih i tužnih psećih očiju

Ni slušati cviljenje posle moćne ljubavničke rike

Ostani gde si

I pusti da imam za čim bar tugovati

I pisati psalme koji se pišu bogovima i kraljevima

 Ostani što si mi bio dok sam ti bila

Ne vraćaj mi se

Molim te

Ostavi mi poslednje što imam nespaljeno posle tebe

Umeće Ljubavi 

Umećem  pisanja o veličanstvenom  tebi  po pepelu sebe

Ostavi mi bar moje laži

Ostavi da ostanem bar pesnikinja…