Danas je još u tebi mir.
Ali već sutra!
Stvoriće se pupoljci
poljubivši tvoje lice,
uzdahom novih mirisa
koje ti ne razumeš.

Poput snova nestvarno
raznosiće vetrovi
njihove mirise vrtovima ljubavi.
Poklanjajući nove stihove
razočaranih dodira srca,
što titraju u nežnosti.

Ko zna odakle dolazi taj dar ?
Čiji osmeh ju je poklonio
našim zabrinutim bićima
raznoseći poslednju hladnoću,
prijašnjih tmurnih misli
koje nikako da napuste naš dan ?

Ko zna čiji dodir
je prožimao naše sene,
svojim nežnim lahorom ?
Dok smo mi dremali
opčinjeni luninim svetlom,
probudivši nas iz sna.

2004.

Laslo Tot