U harmoniji uzdaha
osvanuo je život,
nemirnim obalama.
Daljinom njihovih misli
ugledati jedinstveni poklon,
nepoznatih valova duše
koji opijaju zaneseno.

Sva nebeska svetla
otvortila su svoje osmehe.
Podarivši toplinu dodira
tišini što je snivala,
toliko dugo bez titraja.
Kroz igrajuće promene
tame i svetlosti.

Ritmovi mnogih pristizanja
otvorili su bit svoga bića,
rastvorivši svoje oči.
Bistrinom zanosa pogleda
uzdrhtali su dušom,
osećaji nepoznatih čari
neznanog opoja igre.

Reke su potekle veselo
raznoseći zanosne poruke,
rađanja zemaljskoga.
Kroz grmljavine i sevanja
nebeskih sfera novoga,
daleko preko neba i zemlje
snivajući prostorom promena.

2005.

Laslo Tot