Nepoznata žena
Ne plaši me tama od budućih dana,
Jer na one prošle sećanja ne blede,
Stoje mi nad glavom kao lomna grana,
al' bez tamnih boja ni svetle ne vrede.
Svako zlo u sebi neko dobro krije,
I Sunce se uvek posle kiše rađa,
Ja to znam i čekam da uminu dani,
Ovog tupog bola, tuge i beznađa.
Proviriće duša iz ponora mračnih,
Obrušena, stvrdla, ognjem opržena,
Ja to znam i čekam na krmi života,
Da se rodi nova, nepoznata žena.
Iz pepela starog ustaće lepota,
od ljubavi tkana, ponovo rođena.
Dobro došla na portal, Biljana!
Lp, Milen
Evo i soneta. Bravo Biljana.
Krasno. Zadržala me ova ljepota od pjesme.
Od srca zahvaljujem na toplom dočeku i komentarima
Dobrodošla Biljana in čestitke za lep sonet, ki poleg opisa nečesa temačnega, kar visi nad človeškimi bitji, prinaša tudi nekaj, brez česar ne moremo - večno upanje in optimizem, ki presega ponujeno brezupnost resignacije. Vse to povedano iz ust ženske dobi še dodaten naboj.
LP, lidija
Zahvaljujem uredništvu portala na srdačnom prijemu, podčrtanki, posebno urednici Lidiji Brezavšček na izvanrednom komentaru koji nadahnjuje, pogotovo znajući da je ona "specijalista" za sonete.
lp, Biljana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Biljana Gavrilović
- 12. 10. 2014 ob 23:34
- Prebrano 918 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 386
- Število ocen: 9