ponoć

u starom

gotovo pohabanom

sumornom plaštu

ja

u svojim

već stasalim

razvejanim mislima

pokušava ponovo

po ko zna koji put

da

trenutkom kao oružjem

dominira

razmetljivo i dokono

uverena

i spremna za trijumf

ravnodušno gledam

pravo u ćelavu glavu

onog

čija je lobanja

na gusarskoj zastavi

ne može mi ništa

a ja to polovno ništa

ne želim

ne poštujem

i ne primećujem

razmišljajući

ledeno precizno

odustaje

od otvorene pretnje

polako odlazi

nestaje

bez pokreta

jezivo i fascinantno

bešumno

još uvek su svi

na istim pozicijama

raspored

i odnos snaga

nepromenjen

razložno

i sigurno

pomeram kapke

iluzija je odložena

do daljnjeg

Milen Šelmić