rastanak
ne sluteći zašto
zašla je za oblake
i kišila,
osunčana strana
gubila je smisao
u orošenosti pogleda.
male ruke
razgrtale su paučinasto predivo
ne bi li dugom zasjenile
otvorene kišobrane.
pogleda uprtog u ništa
koračao je
pognut u nešto
nalik na bol
ili tek nemoć
da sagleda bezumnost
praznine
bez njenog osmijeha.
Pesem, ki z malo besedami oriše obe bolečini dveh ločenih ljudi in praznino, ki jo napolnjuje dež v vseh simbolnih pomenih. Čestitke,
Ana
Ana ... sve razumiješ... :-)
lp
Ljubica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 07. 07. 2014 ob 08:00
- Prebrano 854 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 225.43