O! Gospodin Bog,

dok si ti išao

po zemlji ovoj našoj...

dok si sina svoga žrtvovao

koga smo mi zbog nas

na krst prikovali,

onda su i siromašni

jako sretni bili...

danas...

ne palite sveće na grobovima,

jer na grobljima

ne laju uzalud seoski psi...

zvona čujem,

iz seoske crke male,

a ispred nje

sa dva bela konja upregnuta

stoje,

okićena seljačka kola...

molim te lepo

ne igraj se budale

ti, pijanduro jedna seoska

i ne diraj konje,

jer Smrt je lično sam kočijaš...

pogledaj tamo,

ne čudi se...

Smrt do kolena stoji

u vodi,

sirkovom metlom pometa,

zato jer će noćas opet biti

na nebu pun mesec,

a u našim ulicama

će onda i mrtvi da plivaju...

Korponai Ivan