Za sve vas

samo sam jedan od likova

kojima ispunjavate

svoje prazne živote,

živite okrajke tuđih,

jer svoje nemate,

a i ne želite ih,

mislite da vam nisu po meri

da ste zaslužili neke bolje,

da vas je neko prevario,

nasamario,

pa sad živite onako

kako nikad niste hteli,

sticajem loših okolnosti

ili po volji nekog drugog,

ili zato što je to negde

odavno zapisano.

Tako vi o sebi

i za sebe mislite.

I ne pomišljate na to

da su uvek postojali izbori,

da i sada postoje,

da ste ih potcenili,

precenili,

premišljali se,

predomišljali,

da ste uvek nešto vagali,

kupovali,

prodavali,

gledali tuđim očima,

merili različitim aršinima,

po navici,

po potrebi,

po trenutnom nahođenju.

Šumu niste videli

od stabala,

koje ste sami

ispred nje

u svojoj glavi postavili.

Zato sam ja

za vas

običan pajac,

ludak,

lunatik

koji ide

za nekim

svojim zvezdama,

za nekim

vama nepoznatim

i nepriznatim

idealima,

sa srcem na dlanu,

i mesecom u očima…

A samo ja znam

koliko je

to odelo pajaca

mene koštalo

i koliko me i sad košta,

koliko je nesavršenih noći

probdeveno

u iščekivanju,

sakupljeno u jednu

jedinu suzu,

nikad prolivenu…

Možda ćemo se mi

i ponovo videti,

možda ćemo se i sresti

u nekom drugom životu,

u nekom drugom cirkusu,

samo,

budite sigurni

da mene,

tamo i onda,

nećete zateći

u ulozi pajaca.

Laku vam noć.

Milen Šelmić