NEČITKE ENIGME
Iz vodene sjajne dubine
nijem
kao staro zlato
gledam bez pogleda
i pokreta
sa dna
ne tražim
ne pitam
ne znam
jer sam mrtav
kao kamen
poljupcima mulja
ispran
Jedna je zvijezda utihnula
pod mojim tjemenom
Ne ištem
ne tražim
ne mislim
iako su južnu hemisferu
nevjericom nasmijale
moje sestre
iako ne znaju
da se u sebe vraćam
kao vihor u mrtvim travama
kao loza što je za mnom umrla
iako dolaze stare galije
i zauvijek ostaju
sidrima bačenim u moje zjenice
Skrivnostna pesem, polna sveže izrečenih podob, ki pogrezajo bralca v podzavest. Metaforika in ritem te pesmi tudi mene navdušujeta. Čestitke,
Ana
Hvala, Ana. Veliko mi je zadovoljstvo.
Ugodan dan i lijep pozdrav !
mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 20. 05. 2014 ob 15:23
- Prebrano 923 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 314.12