OBOJENE KAPI
U prvi sumrak
boje izblede,
naizgled nestanu,
sklone se.
A neko ih nosi
svuda sa sobom,
kud god da krene,
boje ga prate,
sa njim putuju,
sa njim druguju,
sa njim neprebrojne
note ispisuju.
Lako je suncu
da svojom svetlošću
pokaže spektar
i raširi ga
u nepreglednu lepezu.
Mnogo je teže
obojiti snove
sitnim, bisernim kapima
videti boje u prvi sumrak,
kada naizgled nestaju,
izblede,
sklanjaju se.
Tada se postavlja
pitanje uma,
i pitanje mašte.
Jer, sunce sve boje
drži u samo
jednom spektru,
spektru bele svetlosti,
a onaj ko ume
da vidi i prepozna,
on je gospodar boja,
za njega je svaki spektar
otvaranje novog sveta.
I posle sumraka,
kada nastane potpuna tama,
i kad se ništa i nigde ne vidi,
za njega kiša pada
u svim bojama.
Poema koja dokazuje da ljudskoj mašti i kreativnosti nema kraja.
Čestitam !
Duško
Hvala, pesniče i prijatelju!
M.
Na Duškov komentar dodam še optimizem :)
Milen, čestitam!
Volim pjesme u kojima, uz maštovite boje, ima i puno istine :-)), krasno!
Kadar Milen še tako oklešči leksiko, iz njegove pesmi vedno izstopi čudovit pesniški um.
Lep pozdrav, Milen.
Andrejka
Devojke, divne ste! Voliim kada neko ume da čita, a vi to umete, svakako!!
Optimistična pesem o tem, kako si tisti z domišljijo (pogumom, voljo) barvajo življenje - ne le v spektru bele svetlobe, tudi v mraku in dežju ... Pesem s sporočilom, ki povezuje in hrabri. Čestitke,
Ana
Hvala, Ana, na čitanju, i ovakvom komentaru.
Lep pozdrav iz sivkastog Novog Sada, koga pokušavamo da obojimo Poezijom.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 02. 05. 2014 ob 23:26
- Prebrano 1202 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 768.3