LEON de LEON de LEON
Ne znam da li ću ti ikad reći
koliko se često prisećam
Rouzberijeve fatamorgane
onda kada su se nizale
čudesne noći nad pustinjom
stvarajući privid moćne tišine
kada su mesečeve mene
bile mnogo manja zagonetka
od svakog idućeg jutra
pitam se da li smo tada bili
toliko mladi kao što smo sada
ili smo samo izgledali tako
pitam se jesam li i u to doba
neprestano menjao boju očiju
od zelenkastozlatne do dubokosmeđe
pitam se kada je prestala
fascinacija i želja za pobedom
i počela čežnja za trajanjem
pitam se jesi li i ti u tom vremenu
zaista bila tamo sa mnom
pa smo delili snove na parče
i pitam se da li se sećaš dana
kada smo sreli ljude-lavove
i kada se nismo uplašili.
Poslano:
25. 04. 2014 ob 04:47
Spremenjeno:
25. 04. 2014 ob 04:52
pitam se da li smo tada bili
toliko mladi kao što smo sada
ili smo samo izgledali tako
Prekrasna!
lp, Essentia
Poslano:
25. 04. 2014 ob 21:13
Spremenjeno:
25. 04. 2014 ob 22:01
V tej pesmi je toliko življenjskih resnic, da ob branju resnično osupneš in potoneš vanjo. Krasna, Milen. Moram jo zapisati v izbor.
Lep pozdrav, mojster.
Andrejka
Nostalgična pesem, v kateri spomini zadobijo magičnost - puščava postane platno fatamorganskih občutenj mladosti, povezanosti, zmage, ki počasi že odstopa svoj prostor želji po trajanju ... zdi se, da je privid obstojnejši od časa, saj ga je povezala ljubezen. Ta zna prebarvati tudi oči ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 25. 04. 2014 ob 00:00
- Prebrano 898 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 599.75
- Število ocen: 16