Ova noć, kao i sve druge,
san kad umre biće već prošla,
do tada ću proći ispod duge
u carstvo gde sam dobrodošla.

Poznati likovi, vesela lica,
topao vetar i miris mora
letim već tamo, ja sam ptica
kroz nebo iznad reka i gora.

Oblaci koji mi dotiču krila
mirišu na svežu jutarnju kišu
ovde sam već nekad, znam, bila
ovde mi pluća slobodno dišu.

Nikada neće nestati moje
carstvo što me iz noći u noć čeka
neće izbledeti čarobne boje
što krase samo pticu čoveka.

suverena