(Ideja: Cigo hvali svoga konja – J.J.Zmaj)

Ja sam ti, draga, najbolji,

najbolji, najbolji, najbolji!

Ja sam fenomen,

unikat,

čudo prirode.

Jedinstven

za sva vremena.

Ovakvi se više ne rađaju

(niti su se ikad rađali).

Ovakvi se ne troše,

drže se kao kap vode na dlanu,

čuvaju se za pokazivanje,

za reprezentaciju,

za seme.

Kad dođu vanzemaljci

samo će mene gledati,

proučavati,

analizirati,

i najzad –

umreti od ljubomore.

Kuda ja prođem

ne treba niko prolaziti;

tu je već dovoljan trag,

tu trava ne raste,

tu i vetar miriše na mene;

ruže se zastide,

rosa shvati da je suvišna,

slavuji se pretvore u uho

i posle krijući vežbaju.

Sunce se odmara,

jer ima poverenje u mene,

u nikoga drugog,

samo u mene.

Ugledaj se, draga, na Sunce,

niko mu nije ravan,

osim mene, naravno,

jer, ja sam najbolji,

i niko ti više ne treba,

samo ja;

ja i Sunce.

MAKI