Danas mi je,
po ko zna koji put,
sa podsmehom
rečeno
da nemam ništa.

Moguće, sasvim,
čak i verovatno.
Jer, život vagabunda,
lutalice i sanjara
može da izgleda
kao ništa.

Samo, znate,
gospodo draga,
to moje ništa
je mnogo veće
nego vaše sve,

to moje ništa
je za vas nedostižno,

to moje ništa
je veliko kao ponos,

to moje ništa
je vredno kao jedan život,

to moje ništa
vi ne vidite i ne razumete,

to čemu se vi smejete 
i izvrgavate ga ruglu
je ono nešto
što i ne znate
da vam nedostaje.

To moje ništa
vi nikada nećete
i ne možete imati.

Ne bi vam ni pristajalo.

Milen Šelmić