Nekako mi je milije ovo sunce sada
nego ono užagrelo, uzavrelo, jarko.
Zato, neću da pišem o mrazu.

Dabome, sada mi je nešto draži kaput
od tankih majica sa kratkim rukavima.
I zato, neću da pišem o mrazu.

I dalje mi je ukusnije domaće slatko
od svih tih uvoznih novotarija.
Pa, ni zato neću da pišem o mrazu.

Čaj s rumom podjednako prija
i leti, i zimi, i ujesen,
te ni zato neću da pišem o mrazu.

A i ovi naši praznični običaji
kojima me je naučio MOJ deda
mnogo mi se više sviđaju
od onog našminkanog dedaka
u smešnom crvenom kostimu.
Zbog toga neću da pišem ni o Mrazu.

Meni je toplo i kad je hladno,
i ne bih nipošto sad to da menjam.
Pišem o onom što mi se pred očima šareni.

Nikako i nikad neću da pišem o mrazu.
Nek’ o njemu piše ko god hoće.
Ja neću.

Milen Šelmić