Kao što je more plavo

samo kad ga mi gledamo,

tako je i nebo plavo,

kad mu drukčije ne damo.

Plava traka na obzoru

što od noći svetlost deli,

plavičasto mami zoru,

jer smo mi to tako hteli.

Sramežljivo cvetak plavka

usred polja istog cveća,

ponekad zaplavi travka,

plavim sjajem gori sveća.

I uglavnom, svet se plavi,

zamiriše plavetnilom,

upravo se scena pravi

mesec pleše s plavom vilom.

Plavi mesec, plava vila,

sve se oko mene plavi,

to bi plava bajka bila,

da je priča pajac plavi.

A ovako, plava himna

odzvanja u mojoj glavi,

ni malena, ni obimna,

u snovima, i na javi.

Milen Šelmić