NEHOTIČNI SONET
Ne prolazim više pored porte,
niti skrećem pogled na tu stranu,
jer ja nisam od otporne sorte,
a ne volim da plačem po danu.
Zato bolje da ne idem tuda,
nije dobro da me tuga svlada,
što zamisli moja glava luda,
od tog srce neminovno strada.
Kad pronađem onaj bunar stari,
ubaciću novčić u taj zdenac,
možda će to popraviti stvari.
Ako negde neko za to mari,
ispustiće suzu, ko staklenac,
i otkriti anđeoske čari.
* (A posvetu
tom sonetu
na ovom il' onom svetu
napisaću u duetu)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 19. 12. 2013 ob 15:36
- Prebrano 676 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 308.77
- Število ocen: 10
