Stalno me nagovaraju
da jednom napišem
pesmu o sebi.

Ne pada mi na pamet.

Kao što mi 
ne pada na pamet
ni da pišem pesme 
o drugima.

O likovima
neka pišu 
u romanima
oni koji to znaju,
oni, koji sve te
karaktere
prepoznaju 
i određuju 
po ljudskim
ili 
Božjim osobinama.

Ja neću.

Sve i da mogu.

Jer, igrati se Boga
ili psihologa,
može samo onaj
koji poznaje
i jednog 
i drugog
baš kao i sebe.

Zato u pesmama
pišem o onom
što mislim 
da znam.
Ili bar osećam.

Sasvim sigurno,
osećam.

Milen Šelmić