Vratio sam se.
Sam.

Ne kao Plaćenik,
niti kao Tragač,
ni kao Zatočenik,
a pogotovo ne
kao pesnik, 
to nikako.

Već kao čovek
sa biografijom
koja nikoga 
ne zanima,
pa sada više, 
ni njega samog.

Vratio sam se
svojim dubinama,
još uvek gadljiv
na neistinu,
na lažne prijatelje,
na igru skrivača.

I na mnoge 
druge igre.

Bio sam i Plaćenik
i Tragač,
i Zatočenik 
bez ptice,
i još mnogo,
mnogo toga.

Samo Monolit,
Monolit nikad
nisam bio.
Na Monolitu
ne ostaju ožiljci.

A moje dubine, 
one su me čekale,
uvek su bile tu.
Znale su da ću doći.

Nisam mogao
da ih ostavim,
ma kolko puta 
sam od njih odlazio,
jer su one deo mene,
deo onog bića, 
koje sam ja.

Zato sam se vratio,
da u njih 
ponovo uronim,
i da sve što nigde
i nikada nisam našao,
pronađem tu,
u svojim dubinama.

Milen Šelmić