POVEDI JE
ćemu strah
zaori duboko u njenu tamu
užgi luć
ne boj se
vatra prži
samo nemoćne
da shvate
ponesi tek kap
mirisnog ulja
utrljaj u njene tabane
nježno
kao da miluješ
pahuljasti oblak
snažno
da osjeti
dubinu tvoje vjere
u njene strahove
želje
ne boj se
krikova
jecaja
aveti što klize
niz zjene
ovij je smiljem
i povedi
daleko
u sebe
ne puštaj je
ni kad sniježi
nemoj dozvoliti
da okopni
ne znajuć
da ipak postoji
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 25. 11. 2013 ob 13:42
- Prebrano 651 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 124.67
- Število ocen: 5
